Pisanje CV-a

PISANJE CV-A

 


CVSkraćenica CV potiče od latinskog izraza curriculum vitae što znači životni krug ili tok. CV pišemo u svrhu prijavljivanja za neki posao, praksu, volontiranje, za učešće u nekom seminaru ili obrazovnom programu, prilikom konkurisanja za studije, stipendije i slično. Razlog zašto treba imati dobro napisan CV leži u tome što ćete prilikom javljanja na oglase najčešće imati veliku konkurenciju, a poslodavac vrlo malo vremena. Dobro napisani CV, vizuelno jasan i pregledan će vas izdvojiti od drugih kandidata i omogućiti vam intervju za posao. Što se bolje predstavite i što više vaš CV odgovara potrebama i zahtevima poslodavca, veće su vam šanse.

Svrha CV-a je:
• Predstavljanje sebe, svojih znanja, veština, obrazovanja, radnog iskustva, ciljeva u karijeri, aktivnosti, interesovanja, nagrada;
• Obraća se nekome ko nas najćešće ne poznanje i ko nema vremena da nas upozna;
• da nas predstavi u najboljem svetlu, na jasan i pregledan način,
• i da nam osigura mesto u budućem intervjuu.

Saveti za pisanje:
• prvo isčitajte detaljno uslove konkursa i istražite poslodavca, upoznajte se sa vrednostima kompanije ili organizacije, jer CV treba da bude skrojen po meri zahteva a zahtevi se mogu razlikovati zavisno od situacije odnosno toga kod koga i za šta konkurišite (posao, praksa, volontiranje ili za letnju školu);

• proverite da li je uopšte potrebno da šaljete svoju biografiju (neke kompanije i organizacije imaju već gotove formulare koje možete skinuti sa njihovog sajta ili se popunjavaju direktno na sajtu i predstavljaju standardizovane forme biografije);

• budite kreativni, istaknite svoju motivaciju i kompetentnost za bavljenje poslom (iskoristite svoje znanje o poslodavcu koje ste stekli istraživanjem kako biste poslodavcu pokazali da ste zaista zainteresovani za posao kojim se on bavi);

• stavite se na poziciju poslodavca (prilikom pisanja CV razmislite zašto bi potencijalni poslodavac trebao ozbiljno da razmotri vašu prijavu i po čemu se vi razlikujete od drugih prijavljenih kandidata);

• razmislite o svojim veštinama i iskustvu, u kontekstu onoga što ste saznali o radnom mestu za koje konkurišete odnosno ubedite poslodavca kroz prezentaciju svojih veština i znajnaj da ste baš vi savršeni za taj posao;

• uradite selekciju i prikažite ono što je najrelevantnije za ono za šta konkurišete, odnosno prilagodite svoj CV poslodavcu;

• informacije uvek moraju biti istinite, jer ćete kasnije tokom razgovora morati i da ih dokazete;

• ako ste početnik, dužina CV-a ne bi trebalo da bude duža od jedne strane A4 formata;

• ukoliko uslovi konkursa zahtevaju fotografiju, obavezno je stavite;

• potrudite se da vaš CV bude bez gramatičkih i pravopisnih grešaka;

• fontovi koji se najčešće koriste su Times New Roman ili Arial, ne manji od 10 i ne veći od 12;

• ukoliko posedujete najnovije verzije word-a ili pdf-a, obratite pažnju na mogućnost da ih poslodavac nema, i samim tim neće moći da vidi vaš CV,

• pre nego što pošaljete CV bilo bi dobro da ga neko od članova porodice ili vaših prijatelja pročita;

• najvažnije je da CV vizuelno jasan, uredan i pregledan.

Standardni sadržaj CV-a

Sve biografije bi trebalo da sadrže osnovne informacije o vama:

Lični podaci

Ime i prezime, datum rođenja, adresa, broj telefona, elektronska pošta, fotografija.
Ukoliko vaša biografija privuče nečiju pažnju, ta osoba će pažljivije pogledati vaše lične podatke. Obratite pažnju da kontakt telefon koji ostavljate bude onaj koji najčešće koristite. Nema svrhe ostavljati kućni broj ako niste u mogućnosti da uvek javite na isti. Podaci poput adrese, datum rođenja su takođe važni, ali nisu presudni. Ipak, neki poslodavci vas mogu pitati za iste jer žele da su im zaposleni što bliže ili da su spremni da putuju na posao (ponekad je firma izvan grada, ili posao zahteva službena putovanja). Određene firme imaju starosne granice pri zapošljavanju novih kadrova pa je poželjno da se raspitate o tome pre nego što odlučite da stavite informaciju o godinama u svoju biografiju. E-mail adresa mnogo toga govori o vama, tako da obratite pažnju da li je adekvatna i ukoliko nije otvorite novi nalog. Fotografija ima vrlo jednostavnu (iako važnu) ulogu, odnosno ona daje poslodavcu mogućnost da stekne i pre upoznavanja neki utisak o vama, tako da obavezno obratite pažnju da na njoj izgledate profesionalno i pristojno.

Radno iskustvo

Radno iskustvo, najčešće predstavlja najvažniju tačku u celom CV-ju, jer poslodavci na radno iskustvo gledaju kao na spisak vaših mogućnosti i izvode zaključke na osnovu onoga što ste do tada radili i postizali kod bivših poslodavaca.
U okviru kategorije radno iskustvo navedite: kompanije u kojima ste radili, period zaposlenja u svakoj od njih, poziciju na kojoj ste radili, i detaljan opis zaduženja. Pri opisu radnih obaveza koristite poslovni rečnik, opišite kako ste vi doprineli ili direktno uticali na neke uspehe koji su postignuti. Poželjno je da pri navođenju počnite od najskorijeg iskustva. Svako radno iskustvo koje smatrate da je značajno za posao za koji se prijavljujete navedite i nemojte se stideti da navodite poslove koji su bili neplaćeni ili na kojima niste zauzimali značajne pozicije. Na taj način ćete pokazati budućem poslodavcu da ste osoba koja je angažovana, motivisana, spremna da napreduje i stekne nove veštine, želi da uči i razvija svoje potencijale u svim situacijama.

Šta da radim ako imam bogato radno iskustvo?

Ukoliko je to vaš slučaj, prvo navedite ona iskustva koja imaju veze sa pozicijom za koju konkurišete. U uvodnom delu CV-ja možete ubaciti kratak tekst gde ćete sumirati vaše najveće uspehe, a kod pojedinačnih radnih iskustava da navedite samo najbitnije stavke. Neki poslovi ne moraju biti u vezi sa pozicijom za koju konkurište, te za njih možete da navedete samo naziv pozicije, naziv kompanije, period rada. Pojedina zanimanja podrazumevaju veliki broj projekata, aktivnosti, ili portfolio. Preporuka je da iste pošaljete kao prilog i da to napomenete poslodavcu.

Šta ako nemate radno iskustvo ili je ono malo?

Pojedini oglasi za posao neće zahtevati da imate radno iskustvo i biće usmereni upravo na mlade ljudi koji tek treba da steknu isto i da se razvijaju u okviru kompanije. Ipak, ukoliko oglas zahteva radno iskustvo dobro razmislite da li ćete konkurisati. Ako je pozicija takva da ne zahteva određeno iskustvo (specijalizaciju, određeni broj godina rada, licence, i slično), možete konkurisati i u odeljku radno iskustvo navesti sve što ste radili a poslodavcu će pokazati da ste vredni i da imate radne navike, poput praksi koje ste obavljali, volontiranja, angažman u studenstkim ili nevladinim organizacijama, udruženjima. Ukoliko za vreme studija niste mogli da se posvetite dodatnim aktivnostima i nemate nikakvo iskusto, možete da napišete svoje profesionalne ciljeve putem kojih ćete ukazati na vaše težnje u razvoju karijera, vaše shvatanje svog budućeg posla, i slično. Ž

Šta ako se moje radno iskustvo razlikuje od onog koje poslodavac traži?

U ovakvim situacijama u CV-ju navedite sve obuke, kurseve, seminare koji imaju veze sa poslom za koji konkurišite, spremnost za dodatne obuke, opišite vaše poslovne ciljeve koji su vas motivisali za promenu. Hronološkim redom navedite radno iskustvo, a sve ono što je povezano sa novim zanimanjem detaljnije opišite. Važan saveznik u ovakvim situacijama je motivaciono pismo. U motivacionom pismu objasnite zašto želite da promenite zanimanje i/ili pravac karijere, povezite svoje vrednosti i ciljeve u karijeri sa vrednostima kompanije, naznačite da ste spremni da učite i radite na sebi, i najvažnije nikada ne pričajte ružno o bivšem poslodavcu. Možda vaš poslodavac nije bio najbolji na svetu, ali kompanije su često povezane i sarađuju a da vi to ni ne znate. Osim toga, “ogovaranje” bivšeg poslodavca može poslati poruku o vama da ste nelojalni. Zbog toga se suzdržite od negativnih komentara na račun poslodavca, i iste delite samo sa porodicom i prijateljima.

Obrazovanje

U okviru ove kategorije najčešće navodite: fakultet, srednja škola, kursevi i slično. Uobičajena praksa je da se navodi formalno obrazovanje, ali možete navesti i druge vidove obrazovanja (edukacije, specijalizaciju i sl.)
Navedite najviši stepen vašeg obrazovanja i ispod njega navedite:
• Naziv obrazovne ustanove
• Smer
• Period studiranja/obrazovanja ili godinu završetka, Stečenu diplomu/zvanje
• Informaciju o prosečnoj oceni na studijama možete navesti ukoliko je ona iznad 8,00.
• Stipendije, nagrade, konkursi u kojima ste učestvovali.
Pri navođenju diploma, nagrada, sertfikata, uverenja, preporuka u dnu CV-a ili u propratnom pismu napomenite da su isti dostupni na uvid po zahtevu.

Obuke, kursevi, seminari

Prilikom navođenja obuka, kurseva, seminara obratite pažnju da su relevantni za posao za koji konkurišete, da nisu stariji od 5 godina, i da posedujete potvrde o istima. Prilikom navođenja pratite sledeći redosled:
• Naziv organizatora, mesto i vreme održavanja;
• Stečena diploma, sertifikat, nivo znanja;
• Stečena znanja i sposobnosti.

Oni koji nemaju puno radnog iskustva treba da ovom delu posvete više pažnje i prostora u CV-ju jer kroz podatke o pohađanim kursevima, seminarima i obukama pokazujete poslodavcu da ste aktivni i spremni na usavršavanje.U odeljku aktivno traženje posla možete pročitati više o značaju obuka, kurseva i seminara, i o načinima nalaženja istih.

Rad na računaru

Većina poslodavaca traži znanje u radite u MS Office paketu (Word, Excel, Power Point) i na Internetu. Ukoliko konkurišete za poziciju koja zahteva posebna znanja, onda navodite stručna znanja koja imate kao i sertifikate koje posedujete. U ovom odeljku pišete sve programe koje znate da koristite i određujete nivo svog znanja (početni, srednji, napredni, ekspertski) i ukoliko imate završen kurs računara, to navedite kao i ustanovu u kojoj ste znanje stekli. Kada određujete svoj nivo znanja budite iskreni i realni jer poslodavci često vrše proveru znanja putem testiranja. Rad u Word-u, Excel-u i na Internetu se u poslovnom svetu smatra nužnim i osnovnim, tako da ukoliko ne posedujete znanja rada u istima, ili niste zadovoljni nivoom poznavanja, potrudite se da ih steknete. U tome vam mogu pomoći brojni kursevi, ali isto tako i prijatelji, kolege koji imaju više znanja od vas.

Strani jezici

Kao i za programe, navedite sve jezike koje znate i procenite koliko ih dobro znate (početni, srednji, napredni, ekspertski nivo). Prilikom navođenja, obavezno navedite ukoliko posedujete završen neki kurs jezika, sertifikat kao i ustanovu gde ste to znanje stekli. Pri proceni znanja budite iskreni jer se to da lako proveriti.

Interesovanja i aktivnosti

Ovo je kategorija u kojoj treba da navedete svoja interesovanja i aktivnosti koje nisu usko povezane sa vašim profesionalnim usmerenjem. To može biti vaš hobi, sport kojim se bavite, neka posebna oblast interesovanja tokom studija, nešto što volite i u čemu uživate. Neretko, upravo ova kategorija može biti nešto što će da vas izdvoji od drugih kanditata i privuče pažnju poslodavca. Birajte pri opisivanju ona interesovanja i hobije koji ukazuju na vaše kvalitete i vašu specifičnost.

Preporuke

Preporuke pišu bivši poslodavci, profesori, i potrebno je da budu relevantne. Poslodavci ih ne traže uvek, ali je poželjno da ih imate.

Dodatne cake 

Prilikom prvog gledanja vašeg CV-ja prosečan poslodavac posveti istom 30 sekundi. Da bi ste privukli pažnju koristite :

  • Naglašene podnaslove;
  • Lista dostignuća;
  • Kratke rečenice.

Istraživanja su pokazala da poslodavci ne vole kada se koriste izrazi poput: timski igrač, kreativan, komunikativan, odgovoran i slično. Umesto da koristite ove izraze upotrebite STAR tehniku uz pomoć koje ćete poslodavcu kroz primere pokazati da posedujete ove osobine ličnosti.

Šta je STAR tehnika?

S – situacija u kojoj si stekao/la ili koristio/la već stečenu veštinu;
T – trebalo je da... odnosno istakni zadatak koji je trebalo izvršiti u datoj situaciji;
A – aktivnosti koje su preduzete sa ciljem izvršenja zadataka;
R – rezultate, postignuća, uspehe koji dokazuju da je ostvaren zadatak.

Primer:

(S) Tokom studija volontirala sam u nevladinoj organizaciji “Promena ”.
(T) Kao asistent na projektima bila sam deo tima čiji je zadatak bio organizacija aktivnosti edukativnog tima.
(A) Svoje zadatke kao što su okupljanje volontera edukativnog tima, organizovanje predavanja i treninga za studente sam obavljala u saradnji sa menadžerom projekta, trenerima i partnerskim organizacijama.
(R) Tokom godinu dana volonterskog rada doprinela sam uspešnoj realizaciji 10-ak treninga, 4 radionice i aktivno učestovala na sastancima i skupštinama organizacije.

Bojana Obradović, master psihologije

REBT savetnica