Psiho testovi

psiho testJutros mi je na vratima bila gatara. Doduše prodaje čaršafe i posteljine, ali ako već za to niste zainteresovani dobićete jedno mini gatanje, uz napomenu da ono može da vam „čini“ i dobro i loše. Inače, bio sam uspešan i najbolji u svemu do samo pre dve godine, ali onda me je začarala jedna žena iz familije i stala na put mom uspehu. Kaže da je gledanje u dlanove glupost, kaže da ja očigledno ne verujem u gatanje i da bi trebalo da počnem. Nije da nisam izlistao neke žene koje me cmaču i pričaju kako sam porastao. Ali, to rade i oni što nisu iz familije, to rade i oni što nisu žene, to mi radi i ona svojim osmehom kad pita „Imaš li koga starijeg u kući?“. Kao da ja ne znam da koristim posteljinu ili  google search.

 Kucajte psiho test, ili još bolje to na engleskom, pa će vam izaći pregršt stvari koje vam mogu reći, je li, dosta toga o vama. Počevši od onih koji ne pucaju na visoku valjanost, do onih koji se oslanjaju na nekoliko značajnih referenci. Možete saznati koliko ste zapravo šarmantni ili tolerantni, otvoreni u komunikaciji, zaljubljivi i sve tako do onog trenutka kad čudesnim testom i još čudesnijim automatskim fidbekom ,koji dobijate, saznate koliko ste zapravo depresivni, anksiozni, opsesivni ili pak da li to što radite iza zavesa znači da ste narkoman ili perverznjak.

Internet testiranje

Kao što se može pretpostaviti verovatno se većina mlade populacije, do sada susrela sa nekim nazovi psiho testom. Često su to banalne stvari ( čini mi se da je takvih bilo i na  Facebooku-u). Radimo ih iz zabave, neki nas iznenade svojim simpatičnim odgovorima (u sledećem životu ću biti šiš-miš), neki su previše providni ( ako kažete da ste se zaljubili 5 puta za poslednjih dva meseca sigurno će „ispasti“ da ste romantik zaljubljive prirode), a neki od njih nisu ništa od toga, te samo popunjavaju slobodno vreme. No, iako čujem razne negativne komentare i na takve testove, verujem da namena tih testova ne prevazilazi njihov komično-simpatični karakter. Namena je upravo to- zabava.  Ali priča sa psiho testovima (posebno na internetu) svakako ne staje tu. I pre nego što nastavimo, voleo bih da prokomentarišem jednu učestalu pojavu koja, čini mi se, leži u osnovi nastanka mnogih internet testova koji navodno služe za auto-dijagnostiku, odnosno dijagnostiku u kućnoj varijanti.  Svakako, pogodnost interneta je ta što olakšava pristup informacijama i o tome ne treba trošiti puno reči. No, u okviru tog globalnog sistema mogu se pronaći vrlo pojednostavljeni prikazi i diskusije o mnogim bolestima, kliničkim slikama, simptomima, svakodnevnim problemima. Recimo, upravo u tom kontekstu dešavalo mi se da čujem da neko na osnovu par svojih minornih, ne tako značajnih, simptoma (npr. glavobolje) dođe do uvida da ima neku neizlečivu bolest. I stvarno, ako posetite neki od tih sajtova ili foruma gde se diskutuje o različitim medicinskim ili psihoškim stanjima, teško ćete izaći sa njih, bez i jedne bolesti ili patološkog ponašanja. Kao naredni logični korak u elektronskom informisanju upravo se javljaju -testovi. Tako da sada, ne samo da možete da pročitate gomilu informacija, već imate priliku da kroz jedan interaktivan proces testiranja, ispitate sebe. Konkretno ovde govorimo o psiho testovima. I sada, ako izuzmemo one šarlatanske koji i ne pretenduju na neku veliku istinu, ponovo ostaje dosta onih koji će za shodno uzeti da tumače vaša duboka osećanja, sveopšte ponašanje, trajne crte ličnosti, inteligenciju. Verovatno su, neki od tih testova, zapravo i važeći načini procene u određenim institucijama u nekom delu sveta (recimo moguće je naći famozni i široko rasprostranjeni MMPI), naravno neki od njih nisu, ali je moguće da ih potpisuje neki psiholog. Pa tako, iako se najčešće internet testovi prave po principu “zbrda -zdola”, postoje zasigurno i oni koji su kreirani na osnovu određenih protokola i važećih pravila, ispunjavajući statističke norme kvaliteta testa. 

Psihološki (psiho) testovi

Na nivou naivnih i po malo viteških ideologija nailazićete na silne rasprave o statistici i statističko- testovnom pristupu u psihologiji. Jedni će satanizovati, drugi će ostati slepo zaljubljeni u jednostavnost, transcendentalnost, i primenljivost tih krajnje elegantnih metoda matematike i statistike. Bez želje da budem diplomata, teško mi je da poverujem da bi se psihologija učvrstila kao disciplina da nije bilo velikih istraživanja, statističkih analiza koje su, recimo, ukazale na neke učestale pokretače ili strukture ponašanja ljudi. Svima nama, psiholozima i onima koji to nisu, pretpostavljam da će  svakako puno značiti ako za neku osobu s kojom imamo kontakt znamo da joj IQ 155, da ima povišen skor na Bekovoj skali depresivnosti i da na Lišerovom kolor testu „ispada“ emocionalno nezrela. Verovatno od nje možete čuti nešto o antimateriji ili negativizmu postmoderne, isto tako je moguće da vas ta osoba neće baš često uveseljavati i da ćete imati možda određenih poteškoća ako budete imali s njom ljubavnu vezu. Da li je tu kraj?  Pitanje  je  teatralno, ali obzirom na moguće zloupotrebe testova, čini mi se da prenaglašenost trenutno ne može toliko da škodi. Da li je kraj ako nekog ne pustimo da ispiriča svoju verziju priče, ako se ono što osobu muči praktično otrgne od nje same i postavi u kontekst 20, 50 ili 100, pa čak i 1000 kratkih pitanja koja možda i ne govore tim jezikom kojim bi osoba govorila i objasnila ono što ima.

Ne bih da zvučim radikalno ili pretenciozno, ali čini mi se, da se možemo složiti da ono što nazivamo ličnošću, egom ili kako god hoćete, prolazi kroz jedan celoživotni proces obrazovanja i menjanja, što podrazumeva raznolike odnose sa drugim ljudima i samim sobom. Njih je nesumnjivo mnogo, zapravo nesamerljvo mnogo. I onda, tako, ukucate na netu ili prosto na neki način nabavite test i procenite sebe. Verujem i moguće je da je test opiširan, statistički valjano urađen, pokriva mnoge osobine ličnosti, autori potiču sa eminentnog instituta.  Ali koliko je zapravo potrebno da test bude dobar i sjajan da bi zamenio vašu priču od kad ste rodili pa sve do ovog trenutka kada, recimo, nemate pametnija posla pa čituckate. Naravno, nemam ništa protiv toga da se neko onako samostalno oproba na nekom IQ testu ili testu ličnosti. Želim samo da naglasim, da i pored svog šarma i zavodljivosti koji nude pomenuti sadržaji (precizni rezultati, slikoviti opisi, interesantna pitanja) to ostaje samo jedan delić, a svakako ne nešto što piše na čelu dok idemo ulicom ili dok se prosto družimo.

U cilju jasnog zaokruživanja naveo bih dva zaključka:

  1.  Mnogi psiho testovi na koje možete naleteti su urađeni bez nekih jasnih pravila i stoga ne mogu biti korisni sa bilo kog aspekta, eventualno kao način razonode.
  2. Bez obzira na kvalitet testa, test je samo deo priče, čiji uvod i zaplet pravite vi sami, sa poznanicima, roditeljima, prijateljima, ili pak u razgovoru sa psihologom, ili nekim drugim stručnim ili nestručnim licem.

Na samom kraju poslužio bih se jednom ilustracijom, koja se razlikuje od one sa gatarom, zapravo, u poslednjem delu biće navedeni kratki opisi pojma inteligencije, koje su za svrhe izrade članka napisali jedan psiholog, jedan student psihologije, ekonomista i inženjer na osnovu stručnih, literalnih, ali i svakodnevnih iskustava. Ovaj završni deo nema za cilj  jasno definisanje široko rasprostranjenog koncepta inteligencije i inteligentnog ponašanja. Nasuprot tome, želja je da se ukaže na raznolikost, da se ukaže na važnost indivdualnog značenja koje često, ako ne i uvek, nadmašuje ono značenje koje dobijamo kolektivnim konsenzusom, koje možete naći u knjigama, na sajtovima i u  raznolikim testovima.

  •  -Inteligencija se odnosi na opštu intelektualnu  sposobnost. Može se definisati na bezbroj načina i kroz bezbroj situacija. Kao mera, inteligencija je jako teško uhvatljiva, jer se zapravo ona očitava u svim onim situacijama u kojima osoba pasivno ili aktivno participira.
  •  
  • -Mislim da postoji razlika između onoga kada se kaže da je neko pametan i kada je neko inteligentan. Inteligencija je neka sposobnost koja se dobija rođenjem, nasledno, nešto što ima veze sa opštim intelektualnim sposobnostima. Sa druge strane, “pamet” se razvija u realnom životu i može, ali i ne mora da ima veze sa inteligencijom.
  •  
  •  -Inteligencija je pre svega veoma širok pojam, o kojem je teško napisati nešto  u tri ili četiri rečenice (kako si mi ti rekao). Dok se mera inteligencije, odnosno količnik inteligencije, dobija kroz različite testove, koji mogu da se odnose na određene apstraktne, geometrijske, verbalne, manipulativne zadatke. Dobijeni količnik može služi, na primer, u određivanju podobnosti za psihoterapiju ili u profesionalnoj orijentaciji.
  •  
  • -Inteligencija je mentalna sposobnost pojedinca da dođe do rešenja određenog problema (problemi koji se tiču društva uopšte,  međuljudskih odnosa, svakodnevice življenja, preko razlicitih nauka itd…) Sa porastom stepena inteligencije, taj put do rešenja postaje brži, lakši, jednostavniji, prihvatljiviji za većinu, uopšteno efikasniji. Inteligencija zavisi od genetskih predispozicija pojedinca, ali i uticaja spoljašnje sredine koji je, po mom mišljenju izraženiji, jer on određuje u kojoj meri se može razviti neka od genetskih predispozicija.
  •  

P.S. Tako da, ma koja brojka da ispadne kad kliknete na ono ”go to results” ili “ submit”, to ostaje samo još jedna brojka u nizu (visina, težina, obim, IQ), sve dok ne dobije neku svoju praktičnu primenu uokvirenu širim kontekstom.

Vojislav Đinđić, dipl. psiholog