U stanju sam da prevrnem i poslednji kamen na ovoj planeti ne bih li našla "izgubljeni deo slagalice". A slagalica na kojoj poslednjih nekoliko godina radim odvela me je pravo na studije psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, tačnije na istraživački smer, a onda i u Laboratoriju za eksperimentalnu psihologiju. Usput sam prošla i kroz IS Petnicu gde sam se ohrabrila da postavljam raznorazna pitanja. 

U edukativnom sektoru projekta "Pričajmo o tome"  videla sam priliku da radim još nešto što volim – da delim sa drugima ali i da ih putem informisanja motivišem da sami tragaju za odgovorima. Takođe, moja velika želja je da, umesto pukog pamćenja termina kao što su "psihopata" ili "patološka ljubomora", zainteresovani steknu naviku da kritički razmatraju ove i slične pojmove. Da kada u nekom časopisu nalete na naslov tipa "naučnici otkrili da koristimo samo 3% mozga", pre nego što zagrizu mamac, zastanu i zapitaju se - ko, šta, kako i zašto? Verujem da jedna stanica na tom putu traženja odgovora može biti upravo "Pričajmo o tome".