Veza sa narcisom


Narcis.

Šta prvo pomislite kada izgovorite ovu reč? Kako zamišljate narcisa? Da li ste ikada bili u vezi sa
ovakvom osobom?

sexualnarcissism3Pri pomisli na narcisa, svako verovatno najpre pomisli na osobu zaljubljenu u sebe, kojoj niko drugi osim nje same nije potreban, koja je uspešna, lepa, verovatno bogata... Možda većina nas pomisli kako i nije tako loše biti narcis jer oni izgledaju tako lepo, samouvereno, samozadovoljno, znaju da se izbore za sebe, kao da se nikada ne susreću sa neuspehom i nezadovoljstvom, i nekako kao da nemaju probleme u životu.
Kako biste reagovali kada bih vam rekla da se mnogi narcisi, negde duboko u sebi, zapravo često osećaju bezvrednim, slabim, pa čak i depresivnim, i da se iza njihovog šarmantnog i samopouzdanog osmeha zapravo krije krhko biće prilično nesigurno u sebe?

Šta je na površini...?

Ljubavne veze narcisa su specifične po tome što on uglavnom u njih ulazi iz neke koristi:

– on se smatra ovlašćenim da koristi partnera i može postati ozlojeđen ukoliko mu partner nije dostupan za neograničenu upotrebu. Njegov odnos prema drugima je vrlo ekstreman
– kreće se od ekstremne idealizacije do ekstremnog obezvređivanja. Ukoliko njegov partner nije „savršen”, teško da će biti prihvatljiv. On zapravo druge ne vidi takvima kakvi jesu, sa svim njihovim vrlinama i manama, već onakvima kakvi bi želeo da budu – savršeni, baš kao i on. Tako npr., narcis uglavnom ima prelepu ženu, talentovanog sina, brilijantne prijatelje itd. On stalno ima potrebu da bude viđen, prepoznat, uspešan i istaknut. Takođe, često ima potrebu da bude nečiji heroj ili spasitelj. Često su njegove ljubavne veze bez osećaja i sa puno manipulisanja. Sa druge strane, narcis može biti jako naporna osoba koja od svojih bližnjih stalno nešto zahteva, i koja stalno nameće sebe i svoje želje ispred drugih.
Važno je reći i to da narcisi mogu biti i žene, mada se ipak ovakva struktura ličnosti češće javlja kod muškaraca.

A šta je duboko ispod površine...?

Možda će zvučati čudno ako kažem da ovakvo krajnje egocentrično ponašanje narcisa može biti sasvim razumljivo i očekivano ukoliko zaronimo malo dublje. Zapravo, ono što se davno desilo narcisu jeste duboko povređivanje od strane njegovih roditelja. Ali, zašto bi neko postao narcis ukoliko je bio povređen?
Roditelji narcisa su obično i sami narcisi. Oni žele da od svog deteta načine savršeno dete, i preko njega najčešće pokušavaju da ostvare sve ono što sami nisu postigli u životu. Oni ne priznaju interesovanja koja dete ima, već samo ona koja su u skladu sa slikom savršenog deteta. Malo po malo, dete formira pogrešno uverenje da sve što ono suštinski jeste ne valja, i da treba sve svoje želje i interesovanja da suzbije kako bi bilo savršeno dete. Ukoliko to ne uradi, čini mu se, neće biti voljeno. Tako ono samom sebi nameće standarde roditelja i guši svoju pravu ličnost. Ono i samo počinje da želi da bude savršeno, jer će jedino tako vredeti.
Zamislite taj život u kome se odričemo sebe zarad udovoljavanja nekom drugom, nekom ko nam je tako važan kao što su roditelji. I čitav život provodimo radeći nešto što mi u suštini ne želimo, dok duboko u sebi nosimo veliku količinu tuge jer smo odbačeni zbog toga što jesmo. I kako da nam ljubav ne izgleda kao nešto što služi za manipulisanje i korišćenje drugoga, ako smo i sami oduvek dobijali upravo takvu vrstu „ljubavi”? Narcis,
kao i sva druga živa bića, ima ogromnu potrebu da bude voljen, ali on jednostavno ne zna kako je to kada te neko voli zbog toga kakav si i bezuslovno te prihvata i tako nesavršenog.

Nije sve tako kako se na prvi pogled čini...

Često će narcis, pored perioda veličanja i uzdizanja samog sebe, imati i periode kada je depresivan, nezadovoljan i nekako mračan, pritom ni sam ne znajući razlog tome. Baš u ovim periodima ćete verovatno moći da shvatite da narcisu nije nimalo lako u svojoj koži. Takođe, neće svi narcisi biti stalno zaokupljeni sobom, i ova osobina ne mora kod svih biti najizraženija. Ukoliko kod nekoga primetite narcističke osobine, nemojte ga odmah etiketirati kao narcisa. Zavirite iza tog narcizma i vidite koje se blago krije u toj osobi. I zapamtite – često se desi, baš kao u bajkama, da je samo malo iskrene ljubavi potrebno da magija spadne sa nečijeg srca.

A na kraju priče – priča...

Možda znate legendu o Narcisu, po kome je ovaj naš narcis i dobio ime. Legenda kaže da je mladić po imenu Narcis, kada je video odraz svog prelepog lica u vodi, toliko bio opčinjen svojom lepotom da se satima u toj vodi ogledao, pokušavao da zagrli svoj odraz i poljubi ga, i ogledajući se umro pored te vode, a nakon njegove smrti bogovi su njegovo telo pretvorili u žuti cvet koji danas zovemo njegovim imenom.
Zanimljivo je da je Oskar Vajld verovao da se priča ovde ne završava. Zapravo, na mesto gde je Narcis umro ubrzo su došle šumske vile i videle da se jezero u čijoj se vodi Narcis ogledao, pretvorilo u vrč slanih suza. Kada su ga pitale zašto plače, jezero im je odgovorilo da oplakuje Narcisa, što vile nije začudilo jer je jedino jezero imalo tu čast da Narcis ogleda svoju lepotu u njemu. Ispostavilo se da jezero nije ni primetilo Narcisovu lepotu, i reče im da ne oplakuje Narcisa zbog njegove lepote, već zbog toga što je moglo u dubini njegovih očiju da se divi svojoj vlastitoj lepoti.

Svi smo mi pomalo narcisi, zar ne? :)


Vanja Žikić, studentkinja psihologije