Ljubomora u ljubavnoj vezi
Ljubomora je složaj emocija, a samo neke koje se prepoznaju u okviru nje su ljubav, strah od gubitka te ljubavi, ljutnja zbog poremećene sigurnosti, srdžba, težina, mržnja, osećaj poniženja, stid, patnja, sumnja. Sklop elemenata koji čine ljubomoru je različit i zavisi od situacije, kao i od toga kako je osoba percipira. Jer što je situacija složenija, ona se različitije može interpretirati i vrednovati.
Osnovna karakteristika situacije u kojoj se emocija ljubomore pojavljuje, jeste percepcija ljubomorne osobe da se naklonost njoj voljene osobe okreće više prema nekom trećem. Stoga je postojanje rivala (stvarnog ili zamišljenog) u dijadi početak jednog dugotrajnog i mučnog procesa, gde osoba sumnja u vernost svog partnera, želeći da ga kazni i nanese mu bol.
Različite vrste ljubomore
Glavne vrste ljubomore su patološka (paranoidna), romantična, seksualna, racionalna, iracionalna i namerna.
- Patološka ljubomora sadrži paranoidne simptome, a osoba u svom bolesnom stanju traga za dokazima nevere svog partnera.
- Pri namernoj ljubomori jedan od partnera namerno izaziva ljubomoru kod drugog, iz koristi ili nekog drugog razloga.
- Romantična ljubomora se može opisati kao kompleks misli, osećanja i akcija, uzrokovanih percepcijom opasnosti koja preti samopoštovanju ili/i samoj vezi, kada te pretnje nastaju na temelju stvarne ili moguće privlačnosti između partnera i, možda samo pretpostavljenog, rivala. Ne radi se, dakle, o stvarnoj (seksualnoj) neveri, nego o emocionalnoj naklonosti trećoj osobi.
- Seksualna ljubomora nastaje kad se sumnja u stvarnu neveru. Može se odmah reći da su muškarci skloniji seksualnoj ljubomori, a žene romantičnoj, mada ta razlika nije previše značajna. Ta razlika se tumači na temelju razlike u pristupu braku muškarca, odnosno žene: za muškarca su važniji seksualni motivi, a za ženu kvalitet i trajnost bračne veze. Za muškarca je najveća opasnost percepcija da ga žena više ne smatra adekvatnim seksualnim partnerom (što on zaključuje iz pojave rivala), dok je za ženu najveća opasnost percepcija gašenja ljubavi i nestajanja sigurnosti, zbog kojih je ona u prvom redu i stupila u brak. Zato se ona svim snagama bori da spasi tu vezu, tj. brak.
- Racionalna ljubomora se javlja u situaciji koju osoba procenjuje kao ugrožavajuću za vezu u kojoj se nalazi, jer postoji vera da je zaista moguće da neko treći zadobije ljubav partnera. U ovom slučaju, situacija se ne doživljava kao fatalna, nepodnošljiva i užasna, već kao frustrirajuća i ugrožavajuća. Stoga, glavna funkcija ovog tipa ljubomore jeste pokušaj da se to spreči, ali na način koji je društveno prihvatljiv i koji ne podrazumeva zastrašivanje, ponižavanje, pretnje itd. S obzirom da oko nas uvek postoje zanimljivi ljudi koji zaslužuju pažnju, određena doza straha te vrste je opravdana. Ona nas podseća da nam je stalo do voljene osobe i daje nam potrebnu energiju da svoj ljubavni odnos sačuvamo i zaštitimo.
- Iracionalna ljubomora, sa druge strane, podrazumeva strah, bes i depresiju, opsesivno razmišljanje o tome gde je partner i sa kim, a manifestuje se ljutnjom; partner se vidi kao krivac, kao onaj koji daje povod, koji se ponaša zavodnički u prisustvu osoba suprotnog pola, pa se isti proganja, čitaju se poruke u njegovom telefonu, traga se za dokazima koji će potvrditi uverenje da on ima nekog drugog. Ovakvo ponašanje je, međutim, pogubno po ljubavni odnos. Zastrašivanjem i pretnjama ljubomorna osoba pokušava da veže partnera za sebe. Iz najbolje namere da sačuva ljubavni odnos, ovakvim ponašanjem ona zapravo zamara partnera i na taj način ubrzava raskid.
Koji ljudi su skloniji ljubomori?
Intenzitet ljubomore je često nesrazmeran situaciji, jer ne postoji stvaran rival, pa time možemo naslutiti da ljubomorna reakcija ne zavisi samo od spoljašnjih, objektivnih faktora, nego njen intenzitet i kvalitet verovatno zavisi i od nekih unutrašnjih, subjektivnih faktora. Ti unutrašnji, subjektivni faktori su:
1) Nesigurnost u sebe - nesigurnost se nalazi u osnovi ljubomore, i proizilazi iz straha osobe da nije dovoljno dobra da zadrži voljenu osobu.
2) Nepoverenje u druge - pripisivanjem partneru svojih (sopstvenih) želja, namera i kombinacija neverstva, osoba sumnja u partnera i sve ostale ljude doživljava kao potencijalne suparnike, i time iskazuje nepoverenje u njih. To može biti i posledica ranijih iskustava.
3) Nisko samopoštovanje - osobe sa niskim saopoštovanjem imaju loše mišljenje o sebi, i razlika između toga kako oni vide sebe i kakvi bi želeli da budu je velika. Često idealizuju partnera, čini im se da je on izuzetno poželjna osoba i sumnjaju da ga mogu zadržati.
4) Osećaj kontrole drugih - ljubomora proističe i iz kontrole kretanja, interesovanja i funkcionisanja druge osobe svojim manifestacijama u vidu pitanja ili proveravanja, kritike, nagoveštaja ili provokacija, ili na razne druge načine, ali obavezno u cilju kontrole i manipulacije partnera.
5) Posesivnost - posesivne osobe druge ljude smatraju podređenim i nezrelim, smatrajući ih svojim vlasništvom.
6) Sebičnost - osoba bezobzirno vodi računa isključivo o sopstvenim potrebama i vlastitoj koristi; ona insistira samo na svojim interesima, a zanemaruje interese partnera.
7) Racionalizacija - obzirom da se ljubomora smatra patološkim osećanjem, ljudi se trude da priguše i potisnu sopstveno osećanje ljubomore. Odatle proizilazi racionalizacija. Suština je u tome da se pravi, mada neprihvatljivi, motivi vlastitog ponašanja zamenjuju izmišljenim, ali prihvatljivim motivima.
Kako nastaje i kako se razvija ljubomora?
1. Uočavanje opasnosti - Ako se u odnosu ne osećaju sigurno i vrlo su zavisni od partnera, velika je verovatnoća da će ljudi biti ljubomorni. Videće "znakove za uzbunu" čak i onda kada oni ne postoje. Što je potencijalni suparnik zgodniji, inteligentniji i uspešniji - ljubomorna osoba će biti uznemirenija i činiće joj se kao da je opasnost veća. Kod ljudi koji su izrazito ljubomorni gotovo sve može izazvati ljubomoru. Ali kod većine, ljubomoru će izazvati one situacije u kojima osećaju da se događa nešto što ugrožava njihov odnos sa osobom koju vole. Ljubomora je znak da se želi zaštiti taj odnos.
2. Procena opasnosti - U ovoj fazi je moguća špijunaža partnera ili suparnika, kao i razmišljanje o situaciji i analiza "dokaza". Muškarci i žene u ovoj fazi brinu zbog razlitih stvari. Žene više brinu o tome hoće li zadržati odnos i izgubiti ljubav. Prvo pomisle da je sve njihova krivica, a ljubomora se javlja nakon toga. Kod muškaraca je obrnuto. Oni prvo osete ljubomoru i ugroženost, a tek nakon toga razmišljaju koliko su krivi za nastalu situaciju. Zbog intenzivnog razmišljanja, straha i "špijuniranja" ovo je faza u kojoj se ljudi na trenutke osećaju kao da su poludeli, pa kasnije kažu kako nisu mogli da se prepoznaju i kako nikad nisu ni sanjali da bi se tako mogli osećati i ponašati.
3. Emocionalne reakcije (ljubomorne osobe) -
-Uništeni osećaji: ošamućena je, bespomoćna, nesigurna, manje je u stanju da se nosi sa drugim stvarima u životu, zbunjena je, depresivna, plačljiva, izbegava društvo, ne oseća se dobro fizički.
- Osvetoljubive reakcije: počinje da izlazi sa drugima, čini stvari zbog kojih bi partner mogao da bude ljubomoran, postaje seksualno agresivnija prema drugima, pokušava da pokaže partneru kako joj nije stalo, nagovara prijatelja da razgovara sa partnerom.
- Uzbuđenje: partneru posvećuje više pažnje nego pre, postaje seksualno agresivnija sa partnerom, oseća da je partner više uzbuđuje, povlači se iz situacije.
- Potreba za podrškom: razgovara o svojim osećanjima sa prijateljem, ili to odbija, plače kada je sama, u razgovorima sa drugima proverava koliko (ni)je u pravu.
-Samokažnjavanje: oseća se krivom zbog ljubomore, ne izlazi, pije, ljuti se na sebe.
- Suprotstavljanje : traži od partnera da objasni situaciju, suprotstavlja se drugoj osobi (na koju je ljubomorna), pokušava da uveri druge kako joj uopšte nije stalo.
- Ljutnja: ljuti se na partnera i na tu drugu osobu, oseća se izdanom, razočarana je, oseća da je partner pogrešio.
4. Suočavanje sa ljubomorom – Različite su strategije kojima se ljudi suočavaju sa ljubomorom kako bi rešili problem ili smanjili neugodne emocije koje ih muče. (Dole navedene strategije, napisane su za ženski rod, a ako ste muškarac, sa obzirom da je isto, samo „prevedite“ u svoj rod.) Ljubomorna osoba:
- Pokušava da poboljša odnos - pokušava da bude fizički privlačnija, češće izlazi sa partnerom na mesta koja mu se sviđaju, češće ispituje partnera o tome koliko je zadovoljan, daje partneru više komplimenata, zahteva manje vremena ili manje pažnje od partnera, redovnije se upušta u intimnu komunikaciju i češće mu daje podršku.
- Upliće se u odnos partnera i druge žene - time želi da njihov odnos počne da mu izgleda privlačniji od odnosa sa drugom ženom. Daje primedbe koje indirektno ukazuju na to kako je ona (druga osoba) loša osoba, prekida razgovor između njih, podstiče partnera da se oseća krivim zbog susreta sa njom, verbalno ili fizički napada nju ili partnera, uskraćuje svoju naklonost partneru. Sve su ovo načini na koje se pokušava postići da odnos partnera sa suparnicom izgleda manje pozitivan i da cena koju za njega plaća postane previsoka.
- Zahteva od partnera da se odluči - želi da prisili partnera da donese odluku da li će ostati sa njom. Predlaže mu brak, prestaje da koristi kontraceptivna sredstva i ostaje u drugom stanju, počinje da razotkriva više intimnijih stvari o sebi (pritom indirektno pokazuje da više ne može da izdrži negativne emocije zbog postojanja druge žene); pretvara se da i ona ima vezu sa nekim muškarcem koji želi trajan i ozbiljan odnos.
- Omalovažava partnera i/ili drugu ženu - želi da predstavi partnera kao nepouzdanu i neiskrenu osobu. Na taj način smanjuje strah od toga da će biti ostavljena - ako partner nije izuzetno dobar onda i nije tako strašno izgubiti ga. Može se dogoditi da odjednom shvati kako partner i nije tako zgodan, pametan i uspešan kako joj se u početku činilo. Samopoštovanje će biti sigurno manje ugroženo ako je ostavi loša, nego izuzetno privlačna i sposobna osoba. Potcenjivanje druge žene, biranjem osobina u kojima je sigurno bolja od nje, i to stalno naglašava u svojim kontaktima s drugima, služi održavanju samopoštovanja i u odnosima sa drugim ljudima.
- Traži alternative - pokušava da pronađe alternative koje će joj pomoći da zadrži svoje samopoštovanje - pogotovo one delove samopoštovanja koji su posebno narušeni ili ugroženi. Traženje alternativa smanjuje zavisnost od partnera i odnosa, povećava samopoštovanje i osećaj zadovoljstva. Tako može da potraži novog partnera, okrene se prijateljima (ili deci), počne više da uči/radi, nabavi kućnog ljubimca, javi se nekadašnjem dečku (ljubavniku) ili se učlani u neki klub. I možda izbegava da se suoči sa činjenicom da partner ima vezu sa drugom ženom ili poriče, iako je to više nego očigledno. Na taj način izbegava negativne emocije koje bi se javile kada bi to same sebi priznale.
- Pokušava da menja sebe – to čini kako bi bolje izašla na kraj sa situacijom u kojoj se nalazi. Isto može uključiti odlazak na psihoterapiju sa željom da nauči veštine koje će joj pomoći da partner bude zadovoljniji njihovim odnosom, čitanje knjige o tome kako biti privlačnija i bolja osoba ili meditiranje kako bi smanjila napetost i smirenije pristupila odnosu sa partnerom. Neki ljudi pokušavaju da promene sliku o sebi i svoje vrednosti, i na taj način smanje napetost. Moguće je gledati drugim očima i na odnos partnera sa drugom ženom. Njeno ponašanje može biti interpretirano kao pokušaj stvaranja platonskog prijateljskog odnosa. Flertovanje partnera na zabavi može se gledati kao priprema za pojačano seksualno uzbuđenje u kasnijem odnosu sa osobom. Ovakve reinterpretacije mogu biti istinite ili ne, ali svakako menjaju njenu emocionalnu reakciju na situaciju.
- Traži podršku od prijatelja - razgovor sa prijateljima može smanjiti neugodne emocije, jer ih izražavaju u situaciji u kojoj to nije opasno.
- Gleda na ljubomoru kao na izazov - ljubomorna osoba može otkriti neke stvari o sebi i o odnosu koje je sprečavaju u njenom sopstvenom rastu i razvoju (a koje nisu vezane samo za ljubomoru).
Ishod ljubomore
Suočavanje sa ljubomorom može, ali i ne mora, rešiti problem. Da bi ishod proglasila uspešnim, osoba mora da sačuva odnos, ali i svoje samopoštovanje. Može moliti partnera da je ne ostavi, pretiti nasiljem ili samoubistvom i tako ga zadržati. Ali tako će sigurno izgubiti njegovo poštovanje, kao i vlastito samopoštovanje. Ako se ljubomora javlja često ili je vrlo intenzivna, može postati vrlo destruktivna za odnos. Subjektivni osećaj ljubomore nije ugodan. Oseća se težina, strah od gubitka, bol, ljutnja, ranjivost i beznađe. Kao što je rečeno, ljubomora može dovesti do gubitka samopoštovanja. Kada je odnos zaista ugrožen i kada najverovatije postoji treća osoba, ljubomorna osoba će početi da se upoređuje sa njom. Ako zaključi da je njen rival superiorniji - to je sigurno ozbiljan udarac njenom samopoštovanju. Samopoštovanje će posebno biti ugroženo ako proceni da je ta osoba superiornija u seksualnim sposobnostima. I na kraju - ljubomora može dovesti do toga da se zaista izgubi partner. Naime, ako je ljubomora suviše česta i suviše intenzivna, a pogotovo ako za nju ne postoji pravi razlog, neće biti čudno ako partner ne bude mogao to da izdrži i jednostavno ode.
Da li je normalno biti ljubomoran?
Izgleda da je ljubomora prisutna kod gotovo svih ljudi. Dakle, određena doza ljubomore je normalna, a problemi se pojavljuju kada se ona javlja prečesto ili sa prejakim intenzitetom. Šta razlikuje normalnu od tzv. patološke ili bolesne ljubomore?
1. Zdrava osoba je ljubomorna samo onda kada postoje očiti dokazi, dok bolesno ljubomorna osoba i najmanji sumnjivi znak tretira kao dokaz i reaguje vrlo burno.
2. Zdrava osoba menja svoje ponašanje zavisno od situacije i obično je ljubomorna samo na jednu osobu. Patološki ljubomorna osoba ne uči iz svojih grešaka i ljubomorna je na veliki broj osoba.
3. Ljubomora zdrave osobe zavisi od toga šta se u odnosu događa, a bolesno ljubomorna osoba ima povremene ispade intenzivne ljubomore nezavisno od situacije.
4. Normalno ljubomornoj osobi je situacija u kojoj dolazi do ljubomorne svađe s partnerom nametnuta, dok patološki ljubomorna osoba sama izaziva takvu situaciju.
5. Normalno ljubomorna osoba pokušava da reši problem ljubomore, dok ga patološki ljubomorna osoba prolongira i kao da uživa u njemu.
6. Ljubomora kod zdrave osobe se javlja u situaciji kada je ona izložena jasnim i nedvosmislenim dokazima nevernosti svog partnera, dok patološki ljubomorna osoba periodično sumnja u sve i svakoga bez stvarnih dokaza.
U svakodnevnom životu to nažalost nije uvek lako razlikovati - reakcije normalno ljubomorne osobe mogu biti vrlo burne, a ponašanje patološki ljubomorne osobe na prvi pogled puno racionalnije. Potrebno je više vremena i dobro poznavanje osobe da bismo bili sigurni o čemu se radi.
Kako pobediti ljubomoru?
Da bi emotivni odnos opstao, potrebno je da oba partnera to žele i da u njemu pronalaze zadovoljstvo. Međutim, ako je jedan od partnera sklon da razmišlja da ne može živeti bez ljubavi ovog drugog, da život ima smisao samo u paru, velika verovatnoća je da će osoba biti u stalnoj anksioznosti povodom mogućnosti da ljubav tj. partnera izgubi. Takvo emotivno stanje se onda manifestuje kroz ljubomoru i posesivnost u vezi, što drugog partnera opterećuje, a vezu čini disfunkcionalnom. U krajnjoj liniji, takvo emotivno stanje i ponašanje postaju povod za raskid veze. I upravo se tada dešava ono od čega je osoba i strahovala - ostaje sama. Da bi svoje ponašanje promenila, potrebno je da prvo promeni način na koji razmišlja, a samim tim će promeniti i način na koji se oseća. Ako nauči da živi sama sa sobom, da bude zadovoljna kada je sama, naučiće i da može biti bez ljubavi, da je ne mora po svaku cenu imati i sačuvati, a onda neće biti u paničnom stahu da će bez nje ostati, pa će i adekvatnije birati partnera i funkcionisati u vezi. Dakle, čak i ako bivši partner ne bude želeo ono što (ljubomorna) osoba želi, iskustvo koje je stekla u toj vezi, koristiće joj da ne pravi greške u narednim. Ukoliko ne bude mogla sama da izađe na kraj sa svojim strahovima, ljubomorom i posesivnošću, trebalo bi da se obrati psihologu za pomoć.
Ana Perišić, apsolventkinja kliničke psihologije
