Učenje nije mučenje

bookNegde sam pročitala da Nepismeni u XXI veku neće biti oni koji ne znaju čitati i pisati, nego oni koji ne znaju učiti, zaboraviti neprimenjivo i naučiti novo.Svedoci smo stalnih promena u društvu, globalizacija, eksplozija znanja, informaciono društvo, i slične moderne promene, koje zahtevaju od pojedinca permanentno obrazovanje, kako bi mogao da ide u korak sa promenama u društvu. A kako bi to mogao da ispuni, potrebno je da što lakše i brže usvaja nova znanja, kako formalnog, tako i neformalnog obrazovanja. Zbog svega toga veoma je porastao značaj samog učenja, i u njega treba da se ulaže mnogo više nego ranije.

Nepisano pravilo je oduvek bilo, da učenici/studenti krive nastavnike/profesore za svoje neuspehe, i obrnuto, ali svi trebamo biti svesni da neuspesi u učenju ne nastaju samo zbog lenjosti učenika, i težine gradiva, već jer nismo naučeni ni sa dvadeset i kusur godina kako da učimo. Tokom dugog perioda učenja, svako od nas razvije sopstveni metod učenja, obično su to metodi za koje su nam stariji brat, sestra, roditelji, nastavnici rekli da je to dobar metod, ali... da li je taj metod dobar i za mene? Kao što ne postoje jedne cipele u koje svi mi u svakom periodu života možemo stati, a da nam se pri tom i sviđaju, i da su nam ugodne, i svrsishodne u svakoj životnoj situaciji, tako ne postoji ni jedinstveni metod učenja, koji odgovara svakom pojedincu, u svakoj situaciji.

 

Znam, većina vas će reći, kako im je dosta nastavnog gradiva sa fakulteta, i da nema vremena još i da uči kako da uči, ali verujem da biste svi bili zadovoljni kada bi uloženo vreme, energija, trud, bili srazmerni rezultatima, ne?  Kako bismo naučili da učimo, potrebno je da prvo spoznamo sebe, svoje sposobnosti za učenje, proces učenja koji je već uspešno korišćen, kao i znanja i interesovanje za gradivo koje želimo da naučimo.

Učenje predstavlja svesnu, svrsishodnu, i namernu delatnost kojom stičemo određena znanja i veštine, on je složen i permanentan proces, prisutan u svim aspektima i razdobljima našeg života.

Problemi sa kojima se redovno susrećemo prilikom učenja, jesu:   

  • Stalno odlaganje početka učenja;
  • Brzo odustajanje;
  • Neredovno učenje;
  • Osećaj brzog zaboravljanja i pomešanosti naučenog;
  • Strah od ispita;
  • Učenje bez ponavljanja gradiva i proveravanja;
  • Neorganizovanje gradiva;
  • Postojanje velikih teškoća u razumevanju gradiva;

Kad god krenem da učim, meni :

  • se prispava;
  • se jede;
  • neko mi piše na facebooku;
  • zvoni mi telefon;
  • posečem na stranicu knjige;
  • mama me zove da idem u radnju;
  • počinje utakmica;
  • shvatim da sam kasno počela sa učenjem;
  • ... pa nije ponedeljak, pa da počinjem;
  • pojavi želja da odem na kafu sa osobom, koju mesecima nisam imala potrebu da vidim;
  • ... i  drugi razni izgovori...       

Stilovi učenja

Kako bi učenje bilo svrsishodno, bitno je da u zavisnosti od sopstvenog stila učenja, izaberemo jednu od sledećih tehnika:

  • Vizuelni ili prostorni stil učenja- mnogima je lakše da zapamte određenu definiciju, ili činjenice, ako ih šematski predstave, ili slikom koja asocira sa rečima iz teksta. Ako je ovo vaš stil koristite što više fotografija, mapa, šarenih markera za podvlačenje, grafikone, multimedijalna sredstva...
  • Auditivni stil- za osobe kojima ovaj stil odgovara, je veoma poželjno da prisustvuju predavanjima, jer je za njih auditivna informacija koju dobijaju od profesora više od polovine obavljenog posla. Tehnika koja se ovde preporučuje, jeste da se informacije pretvaraju iz verbalnog-vizuelnog u auditivni domen. Učite naglas, učestvujte u debatama na predavanju, diskutujte o svojim idejama...
  • Logički ili matematički stil- osoba teži da shvati kako su određene informacije povezane, po kom principu rade, da li se mogu povezati sa nekim prošlim, već usvojenim znanjem. Ovakav način učenja, zahteva veće intelektualno angažovanje, od prethodna dva, ali takođe i donosi mnogo više koristi, jer će ostati mnogo duže u našoj memoriji.
  • Socijani ili interpersonalni stil- ovaj stil zahteva učenje u paru ili grupi. Osoba na ovaj način čuje kako je osoba sa kojom uči shvatila gradivo, te je vrlo verovatno da ćemo na taj način saznati i nešto novo, i dopuniti ono što smo propustili da naučimo.

Bitno je napomenuti, da veoma zavisi i od gradiva, koji ćemo stil koristiti, a ne samo od pojedinaca, takođe, veoma je važno i najbolje bi bilo da kombinujemo određene tehnike.

Strategije učenja

Strategija predstavlja način na koji mi upravljamo učenjem, a baziraju se na poznavanju samih sebe, sopstvenih znanja, umenja, mogućnosti, ličnih osobina i sposobnosti , znanja o obrazovnim zadacima, predznanja, kao i vrednosti novostečenog znanja. Strategije koje je dobro da iskoristite u procesu učenja, su:

  • Razvijte naviku učenja;
  • Primenjujte aktivno učenje;
  • Koristite sve sposobnosti u učenju;
  • Sažimajte gradivo pisanjem;
  • Organizujte i sistematizujte informacije kroz izradu koncepata;
  • Upotrebljavajte tehnologiju;
  • Pripremite ispitna pitanja;
  • Obezbedite sebi mentora;

Kako bi ove strategije bile svrsishodne, podelite proces učenja u pet faza:

  1. mudrica sovicaPrethodni pregled gradiva-stičete uvid u celo gradivo, obratite pažnju na boldovane delove teksta, naslove, podnaslove, tabele, podele… i ako je ovo površno “preletanje” teksta, vi dobijate uvid u tekst, na čemu je akcenat, kakva je opšta koncepcija i struktura knjige.
  2.  Postavljanje pitanja- u ovoj fazi bi bilo veoma poželjno da posedujete već prethodna znanja iz ove oblasti, i ova faza je uslovljena prvom fazom, jer na osnovu prethodno pročitanog sami sebi postavljate pitanja o čemu knjiga govori, šta vam je već poznato, s kog aspekta pristupa autor, na čemu je akcenat, potrebno je da vam pitanja budu što raznovrsnija.
  3.  Čitanje gradiva- u ovoj fazi pronalazite odgovore na pitanja iz prethodne faze, tu već jasno čitate ceo tekst, i bilo bi poželjno da ga podvlačite, ali nikako u toku prvog čitanja. Sada već kada imate celokupan uvid, i u mogućnosti ste da razlikujete bitno od nebitnog.
  4. Reprodukovanje gradiva- podrazumeva ponavljanje i preslišavanje gradiva, u ovoj fazi dobijamo tačnu sliku o naučenom. U ovoj fazi je potrebno da reprodukujemo naučeno svojim rečima, možemo glasno ili u sebi, crtajući skice, simulirajući situaciju koja može na ispitu da se dogodi.
  5. Završni pregled gradiva- pošto u ovoj fazi već baratamo materijom, ona se sastoji uglavnom od ponovnog preslišavanja, mada je karakteriše i ponovno čitanje. U ovoj fazi se dešava, da ponekad otkrijemo i neke činjenice koje prethodno nismo zapazili, širimo naša znanja dodatnim informacijama. Zadržite se duže na definicijama, podelama, delovima koji su vam posebno bili teški, bitnijim delovima, činjenicama.

Efikasno učenje

Pre nego što počnemo da učimo određenu oblast, potrebno je da preispitamo sebe, i sopstveno dosadašnje iskustvo u procesu učenja, potom da se vratimo u sadašnjost i fokusiramo na to koliko smo zainteresovani za učenje, koliko ćemo mu se posvetiti, da li su dobre okolnosti za uspeh, kakav nam je plan učenja, ukoliko ga uopšte i imamo, potom je potrebno da razmotrimo temu učenja, naslov, ključne reči, određena znanja koja već posedujemo o toj temi, potom analiziramo proces učenja, koliko razumemo, kojim tempom učimo, a kojim bismo trebali, da li je potrebno da se posavetujemo sa nekim, i na kraju rezimiramo proces učenja, šta smo dobro uradili, šta ne, šta bismo promenili, da li smo poštovali plan, da li smo uspeli. Veoma je bitno da sve vreme dok učimo verujemo u sopstveni uspeh, budemo uporni, istrajni, ulažemo snagu i energiju, idemo korak po korak, razumemo gradivo koje učimo, i povezujemo ga sa prethodnim gradivom,  budemo odlučni u celom procesu, budemo motivisani, idemo od opšteg ka pojedinačnom, učimo ključne informacije, ponavljamo dok nam ne bude jasno, uvidimo prioritete, budemo dosledni, vizualizujemo gradivo, testiramo znanje i na kraju ga proveravamo i analiziramo.

I dobro zapamtite da ne učite za školu, već za život, te da uz tehnike i strategije koje baš vama odgovaraju, motivaciju, smanjen stres, s kvalitetnim upravljanjem vremenom, uspeh je zagarantovan, jer “niko na svetu nije jači od čoveka koji zna”.  

Ljubica Ratković, master pedagog