M(UČENJE)

10411151 1467355030193822 2455763405291782983 n

Da li učenje nužno mora biti i mučenje? Ukoliko ne spadate u one kojima je učenje omiljena aktivnost, i/ili ste skloni da isto odlažete za poslednji čas, predlažem par korisnih strategija koje mogu biti od pomoći. Za početak, važno je da zapamtite da za učenje ne morate biti raspoloženi da biste krenuli sa istim i ne morate imati određenu dozu energije. Kao što je još Pikaso rekao: "Inspiracija postoji, ali te mora naći dok radiš", tako je i sa učenjem. Vrlo mali broj dana ćete biti zaista raspoloženi i visoko motivisani za učenje. Da li to znači da samo tim danima treba učiti? Ispiti, ili pismeni, usmeni u školi, na fakultetu sigurno neće čekati vas i vaše dobro raspoloženje za učenje. Zato je dobro da naučite sebe da učite.

Za početak:

Razvijte naviku učenja

Šta to znači? Da bismo stekli naviku potrebno je vreme, određeni broj ponavljaja i razvijanje rutine. Dakle, potrebno je da napravite vremenski plan za učenje koji sadrži vreme za učenje i gradivo koje planirate da pređete u određenom periodu. Moja preporuka je da krenete od lakšeg gradiva kako biste prelaskom istog izgradili samopouzdanje. Ukoliko dugo niste učili, ili pak prvi put učite tako obimno gradivo, i pritom jako teško, početni neuspesi mogu dovesti do toga da se obeshrabrite i odustanete. Sa druge strane, kada i niste mnogo raspoloženi i pređete ono što ste zacrtali za taj dan sa uspehom, osetićete nakon učenja radost i zadovoljstvo. Ipak, ovde treba biti i oprezan. Postoji određeni broj ljudi koji su u stanju da iznova kreću od lakšeg gradiva i da odustaju kada naiđu teška poglavlja koja se vrlo često podrazumevaju i traže na pismenim i usmenim. Stvaranjem prividnog utiska da su učili oni sebi daju opravdanje za to što su pali a učili. Iskreno, jesu učili samo ono što je lako. A život nam pokazuje da profesori najčešće ne traže samo ono što je lako pa ni za 2 ili 6. Ukoliko imate problema sa teškim gradivom, trebalo bi da nastojite da gradivo uprostite, dovedete do elemenata i odatle počnete sa učenjem. Ponavljanje gradiva treba da vršite sve dok njime u potpunosti ne ovladate i dok ne postignete situaaciju da ga bez problema i sa razumevanjem možete reprodukovati.

Primenjujte aktivno učenje

Učenje je proces, i morate mu se posvetiti, što uključuje da delove materije koju učite a ne razumete ne treba da ostavljate nerazjašnjenim. Treba da pokušavate sa pronalaskom objašnjenja do razumevanja, ponekad učeći i na greškama. U pokušajima razumevanja gradiva dobro je da pronađete primere iz stvarnog sveta ili potražite demonstraciju ideja koje ne razumete. Od profesora tražite sažetke predavanja ili informacije o tome kako da dođete do drugih izvora istih ili sličnih informacija. Internet nam nudi mnogobrojne mogućnosti te iskoristite to prilikom učenja. Pokušajte da to što učite objasnite kolegama ili nekoj bliskoj osobi i videćete koliko znate i koliko ste razumeli, te ćete imati priliku da se popravite ukoliko je potrebno.

Koristite sve sposobnosti u učenju

Volite da vodite beleške? Skloni ste da pravite taskove? Crtate? Konstruisanje ili modeliranje može biti od velike koristi tokom učenja. Npr. dok učite neuropsihologiju iskoristite svoj talenat za crtanje i komunikacione veštine te svoj crtež objasnite ukućanima, pokazujući im gde je mali mozak a gde temporalni režanj. Kad god je moguće, koristite stvarne, konkretne objekte kao sredstva za učenje. Upotrebljavajte ruke za konstruisanje i objašnjavanje kao i telo za izražavanje.

Sažimajte gradivo pisanjem

Jedna od dobrih strategija učenja jeste da sažimate gradivo pisanjem. U procesu savladavanja gradiva razrađujte strukturu materije tako što ćete, kada pravite teze, navoditi primere (još bolje je kada ne koristite primere iz knjige već osmislite sami nove). Spojite gradivo i svoje teze sa beleškama sa predavanja. Kad god je moguće, koristite slike i druge vizuelne prikaze za ilustraciju određenih delova gradiva. O svojim zabeleškama razgovarajte sa drugim osobama koje spremaju isto gradivo.

Organizujte i sistematizujte informacije kroz izradu koncepata

Izrada koncepta ili koncept mape gradiva pomoći će vam u aktivnijem uključivanju u ono što želite naučiti. Ovo je naročito korisno za one koji stalno brinu da će nešto propustiti te su skloni da stalno traže dodatne informacije, i čitaju i literaturu koja im nije neophodna. U slučaju da imate dovoljno vremena, to je odličan način za širenje vidika i učenje novih stvari, ali ukoliko imate 5 dana do ispita to može biti ometajuće. Pridržavanje mape gradiva će vam omogućiti da se držite planiranog. I zapamtite, sve te dodatne informacije možete potražiti i posle ispita.

Upotrebljavajte tehnologije

Za efikasno učenje možete koristiti različite tehnologije. Multimedijalne tehnologije možete uspešno koristiti da prikupite i organizujete informacije iz više izvora, da napravite online planere i uključite sebi podsetnike.

Pripremite ispitna pitanja

Tokom učenja i ponavljanja gradiva treba da pripremate pretpostavljena ispitna pitanja i da o njima raspravljate sa kolegama ili mentorom. Na ovako napravljena pitanja uvežbavajte pismeno i usmeno odgovaranje. Korisno je da pokušate da prizovete atmosferu i situacije sa prethodnih pismenih ispita. Takođe, raspitajte se kod starijih kolega koje su to ključne oblasti, šta profesori posebno pitaju, da li više traže učenje napamet ili sa razumevanjem, koja su najčešća pitanja, da li se traži gradivo van literature, koliko su bitne fusnote. Pred spavanje zamišljajte ispit i prolazite predispitnu situaciju tako što ćete zamišljati kako odgovarate na neka od tih pitanja i polažete. Samim tim ćete steći i uvid da li na neka pitanja treba da obratite dodatnu pažnju jer ih niste dobro naučili. Moć vizuelizacije se pokazala prilično korisnom i može vam pomoći da umanjite anksioznost. Međutim, ukoliko ne učite uopšte i zamišljate pozitivan ishod dovodite sebe u problem jer su vaša očekivanja nerealistična.

Obezbedite sebi mentora

Kolege sa fakulteta, diplomci, asistenti na fakultetu, profesori kao mentori mogu vam značajno pomoći u procesu učenja.

Dobar mentor: " vam pomaže u razvoju strategija koje odgovaraju vašoj ličnosti, vašim sklonostima i interesima, pomaže u stvaranju grupe za učenje koja ima zajedničke ciljeve i koja razvija svoje mehanizme provere napredovanja u učenju, vas podseća na vaše obaveze, vas ohrabruje i motiviše, prati vaše napredovanje i procenjuje vrednost rezultata učenja."

Pre učenja obavezno obezbedite kontakt i saradnju sa ovakvom osobom ukoliko je to moguće :)

PLANIRANJE VREMENA I POSTAVLJANJE CILJEVA

Rasporediti vreme znači postaviti i slediti plan učenja kako bi se ono organizovalo i kako bi mu se ostavio potreban prostor među ostalim aktivnostima koje traže pažnju i angažman (porodica, posao i sl.). Poželjno je da tokom vremenskog perioda kojeg pokriva plan učenja ono i bude prioritet.

Preporuke:

Kontrolišite svoje vreme
Razmislite kako provodite svoje vreme
Budite svesni kada traćite svoje vreme
Treba prepoznati produktivne vremenske periode

Svesnost o tome kako se vreme provodi trebala bi pomoći u planiranju i završetku posla. Dobro je imati popis svega što treba uraditi. Pregledom liste svega što se mora obaviti treba odlučiti o tome šta će se uraditi odmah, šta će biti obavljeno kasnije, šta će biti prepušteno nekom drugom te šta će se odgoditi za neko drugo razdoblje (neki od sledećih dana, sledeća sedmica i sl.).

Treba imati dnevni planer u koji se zapisuju termini obaveza. Dobro je znati šta nas čeka u danu koji dolazi, a na spavanje treba ići sa spoznajom o spremnosti za sutra.

Preporučuje se i vođenje dugoročnog planera, sa mesečnom tabelom u kojoj će se planirati raspored. Dugoročni planeri mogu biti od koristi i za konstruktivno planiranje slobodnog vremena.

Planiranje efikasnog rasporeda učenja

Stvaranju efikasnog rasporeda učenja treba posvetiti vreme, jer će dobar raspored to znati i vratiti.

Treba odvojiti dovoljno vremena za spavanje, uravnoteženu ishranu i slobodne aktivnosti
Zadatke treba rasporediti po važnosti
Treba planirati dovoljno vremena za ponavljanje gradiva neposredno nakon predavanja (u školi ili posle privatnog časa). Najviše se zaboravlja tokom prva 24 sata nakon učenje i tada treba planirati vreme za ponavljanje.
Učenje treba planirati u 50-minutnim blokovima (pogledati pomodoro tehniku)
Za učenje treba odabrati mesto sa najmanje ometanja
Što je moguće više učenja treba planirati za dnevne sate
U plan treba uvrstiti vreme predviđeno za sedmično ponavljanje
Ne treba postati apsolutni rob svog rasporeda

Zadovoljstvo koje donosi "precrtavanje" obavljenog zadatka s popisa može dovesti do osećaja dostignuća, čak i osećaja nagrade!

VEŽBA: POSTAVLJANJE CILJEVA I IZRADA RASPOREDA

Postavljanje ciljeva

Navesti svoje glavne ciljeve

Važni
Manje važni
Dugoročni
Srednjeročni
Kratkoročni

SPREČAVANJE ODUGOVLAČENJA

Odlaganje početka učenja često je i za njega se veoma lako nalaze najrazličitiji razlozi.

Kod ovih situacija dobro je biti načisto sa jednom stvari: Da li je odlaganje stvar teškog, komplikovanog, nemilog učenja ili je ono jedna od vaših loših navika?

Ovde će kao tehnika za (konačni) početak učenja biti predstavljen set pitanja na koja treba odgovoriti. Preporuka je da se odgovori na postavljena pitanja čuvaju i tokom učenja te da se koriste kao jedan od načina za praćenje učinjenog napretka.

Šta želiš uraditi?

Šta je konačni cilj i/ili rezultat? (npr. popraviti jedinice u školi i upisati srednju školu/fakultet)

Konačni cilj i rezultat mogu biti očigledni, ali ima situacija kada oni i nisu tako jasni. Nakon postavljanja cilja, raditi na jačanju motivacije da se cilj ostvari.

Šta ostvarenjem svog cilja dobijam?

(kako će to uticati na moj život, moju okolinu, moju budućnost, kako se osećam sada a kako ću se osećati kada uspem)