Konformizam
„Kada ljudima date slobodu da rade šta žele, oni obično imitiraju jedni druge.“ Erik Hofer
Šta je konformizam?
Ljudi su socijalna bića. Živimo okruženi ljudima, radimo sa njima, upućeni smo jedni na druge. Motivi za udruživanjem i pripadanjem u osnovi su ljudskog ponašanja, i baza su za društveni život ljudi.Kada se govori o važnosti ovog socijalnog motiva, često se naglašava upravo potreba da se bude povezan sa drugima, odnosno da se pripada određenoj grupi, i što je još važnije, da se u toj grupi bude prihvaćen. Motiv za pripadanjem grupi kao takvoj u psihologiji se naziva gregarni motiv (ili motiv stada), dok se motiv za pripadanjem jednoj, konkretnoj grupi još naziva i afirmativni motiv. Svako od nas u svom iskustvu interakcije sa drugim ljudima može izdvojiti neku priliku u kojoj se osećao prijatno u grupi. Bila osoba povučena u sebe i sklona intimnijim, kamernim druženjima, ili pak ekstravertna i okrenuta brojnijem društvu, prihvaćenost u grupi stvara lagodno osećanje pripadanja i zaštite. Brojne su prilike u kojima se neko može osetiti „ušuškanim članom gomile“ – od vršnjačke grupe, preko eksperimentalne grupe ispitanika, do navijačkih armija i nacionalističke mase.
Konformiranje predstavlja spremnost da se prihvati mišljenje i ponašanje drugih osoba, članova grupe kojoj pojedinac pripada, a da za takvo ponašanje nema racionalnih razloga niti prisila. Osoba se nečemu konformira (prilagođava, stapa se) samo iz razloga što neko drugi, za osobu važan, ili grupa sama po sebi, tako razmišlja ili čini. Iako postoje individualne razlike među ljudima u spremnosti na konformiranje, ono je u osnovi opšta odlika svih ljudi i snažna pokretačka snaga.
Vrste konformizma
Postoje dva vida konformiranja – pravo ili potpuno, i praktično konformiranje. Pravo (potpuno) konformiranje je stvarna promena stavova, mišljenja i vrednosti u skladu sa pritiskom grupe kojoj se pripada. Osoba zaista misli ono što govori, uvek ima „opravdanje“ za ono što čini, i doživljava svoj identitet kao ogranak grupnog identiteta, odnosno njegovu kopiju. U slučaju praktičnog konformiranja, osoba zadržava vlastito mišljenje i način rezonovanja u vezi sa određenim stvarima, i može se ne slagati sa stavovima grupe, ali iz straha da bi sebi mogla proizvesti štetu, da će je drugi članovi odbaciti, ili iz velike želje za osećanjem pripadanja, saopštava stavove grupe i ponaša se kao i ostali.
Konformiranje ne znači gubitak sebe. Daleko je od toga da je konformizam potpuni gubitak granica i depersonalizacija ličnosti. Ono samo predstavlja socijalnu pojavu ka prihvatanju određenih „pravila igre“ odnosno „pravila grupe“. Može trajati i samo nekoliko sati, kao u slučaju čuvenog Ašovog eksperimenta, gde su ispitanici u ogromnoj većini, usled uticaja grupe, izveštavala da su prikazane linije na ekranu, očigledno i veoma jasno različite dužine - jednake. Nekoliko osoba, „navodnih“ ispitanika, namerno je davalo netačne odgovore, i pod snažnim uticajem većine, veliki procenat „pravih“ ispitanika je, uprkos očuvanoj vizuelnoj percepciji i jasnoj situaciji ispred sebe, izveštavalo isto kao i većina i grešilo.
„Pristao sam, biću sve što hoće...“
Motiv za konformiranjem nije isto što i poslušnost. Razlika je, pre svega, što je kod konformizma reč o stvarnom ili fiktivnom pritisku od strane grupe ljudi, a ne pojedinca. Kada se kaže „stvarni pritisak“, ne misli se na nasilnu prisilu od strane grupe – osoba svojevoljno prihvata određena pravila i grupne stavove. Takođe, poslušnost ili pokoravanje uvek podrazumeva izvesno očekivanje u slučaju nepoželjnog ponašanja – na primer kaznu ili uvredu. Kod konformiranja ne postoji nikakva agresivna prisila za prihvatanjem grupne dinamike i principa. Osoba prosto teži da se uklopi, da bi se osetila kao deo grupe, ravnopravan član, da spreči osećanje odbačenosti. Snaga konformizma izuzetno je jaka jer drži osobu na okupu sa drugima i umanjuje verovatnoću eventualnog odbacivanja, odnosno strah, koji je neopipljiv, ali intenzivan.
Takođe, neka istraživanja su pokazala da spoljni pritisak izaziva smanjenje spremnosti osobe da se pokori. Povećanje pritiska i prisila često izazivaju suprotan efekat kao reakciju čoveka da se prisili odupre. Kada se neko, s druge strane, konformira, samoinicijativno prihvata eksplicitna ili neizgovorena pravila i grupne vrednosti, stapa se sa grupom, i kao„član“ponaša se u skladu sa tom ulogom.
Nekonformizam
Nekonformizam označava pojavu suprotnu konformiranju, i ogleda se u dva tipa reakcije osobe: antikonformizmu i stvarnom nekonformizmu. Antikonformisti su poznati i kao „antiprotivni“ i „kontraši“. Takve osobe se dosledno suprotstavljaju grupi ma šta ona propagirala. Grupa se smatra negativnom osnovicom ponašanja. Takav pojedinac stalno naglašava razliku između sebe i grupe, čime praktično pokazuje svoju zavisnost od nje. Naglasak ne stavlja isključivo na negativne strane grupe – u tom slučaju on bi se usmerio isključivo na kritiku grupe sa kojom se ne slaže, i ostao bi sa strane sa svojim stavovima koji mogu, a i ne moraju biti različiti. Ipak, on se konstantno poredi sa članovima negativno percipirane grupe. U našem društvu se ova pojava može veoma često videti u suprotstavljanju navijačkih grupa, muzičkih pravaca, antagonističkih i netrpeljivih odnosa sa narodima bivše Jugoslavije, uzrasnim kategorijama ljudi koji se razlikuju ne samo po godinama života, već i obrascima ponašanja, vaspitnim normama, životnim strategijama... Nasuprot antikonformizmu, pravi nekonformizam se zasniva na sopstvenim procenama i merilima, odnosno na poverenju u svoje sudove. Osoba se ne suprotstavlja grupi samo da bi se suprotstavila i poredila se sa njenim negativnim stranama, već ima svoj racionalni razlog i obrazloženje i ne stavlja se u relacioni odnos, već stvari posmatra isključivo iz svoje perspektive.
Činioci konformiranja
Na spremnost na konformiranje i stepen ove pojave utiče više faktora:
• Uzrast – deca i mladi češće se i intenzivnije konformiraju nego odrasle osobe. Uzrok je, osim nedovoljne emocionalne i socijalne zrelosti, i važnost vršnjačke grupe za formiranje identiteta i prevazilaženje adolescentnih kriza u tom razvojnom dobu.
• Pol – žene su sklonije konformizmu od muškaraca.
• Stepen nejasnoće situacije – ukoliko je situacija nejasnija, konformiranje je veće. Ovo znači da je lako potpasti pod pritisak grupe i bez kritičkog osvrta oberučke prihvatiti stav većine, ukoliko se radi o temama o kojima ne znamo puno, eksperimentalnoj situaciji koja je svima nedovoljno poznata i nova, društvu ili radnom okruženju koje ne poznajemo dovoljno a stalo nam je da budemo prihvaćeni itd.
• Stepen jedinstvenosti grupe – što je grupa jedinstvenija, konformiranje je veće. Ovo se donekle i samo nameće prilikom definisanja same pojave konformizma. Potreba osobe da bude deo grupe i da bude njen ravnopravan član veća je ukoliko se ona opaža kao koherentna i složna. Centripetalna dinamička sila grupe zbližava svoje pripadnike, tim jače što se bliže drže zajedno.
• Neke crte ličnosti – svako od nas ima svoj razlog zašto može podleći konformiranju, s kojom verovatnoćom i koliko intenzivno. Na to utiču i naše osobine ličnosti. Samostalne osobe, sa izgrađenim granicama prema spolja, identitetom i integritetom ličnosti, kao i inteligentnije osobe manje su sklone konformizmu. Takođe, ljudi sa višim samopouzdanjem i samopoštovanjem, kao i oni koji sebe smatraju kompetentnim, sa manjom verovatnoćom će postati konformisti.
• Privlačnost grupe za pojedinca – što se grupa opaža privlačnijom, konformiranje je veće.
• Javno ili privatno izjašnjavanje – konformiranje je veće u situacijama kada osoba javno i u grupi treba da iznese svoje mišljenje ili da potvrdi stav grupe, nego u slučajevima kada razgovara sa bliskom osobom, roditeljima ili razmišlja u sebi.
Vršnjačko konformiranje
Poznata je stvar da deca i adolescenti imaju veliku potrebu za vršnjačkom podrškom i pripadanjem vršnjačkoj grupi. Uzroci adolescentnih kriza neretko su odbacivanje od strane društva, neprihvaćenost, „obeležavanje“, ponekad i direktno odbacivanje i agresivno isključivanje iz grupe. Grupa vršnjaka, dece ili mladih koji su približnih godina i interesa, ima veliki uticaj na to kakve će vrednosti i stavove dete oformiti. Mladi su upućeni jedni na druge, mnogo vremena provode zajedno, uživaju u želji za individualnošću i „svemoćnom“ osećanju da zajedno mogu pokrenuti svet. Ključna reč je – zajedno. Već opisani motiv za pripadanjem ovde je u svojoj punoj snazi, i može se ispoljiti u puno varijacija u vršnjačkim grupama.
Često se govori o „kulturi vršnjaka“. Pod time se podrazumeva grupa mladih ljudi koja postavlja određene standarde ponašanja od kojih se retko odstupa. Drugarice i drugovi istih godina uglavnom imaju i iste ili slične probleme – roditelji su im dosadni, škola je dosadna, žele da izlaze i da se druže, mrzi ih da uče, brani im se da budu samostalni i u manjoj meri kontrolisani, imaju drugačije želje i ambicije od svojih roditelja... i onda ih ta „muka“ spoji. Grupa postaje kohezivna i snažna, i vršnjaci postaju uticajniji od roditelja. Sugestibilniji pojedinci, sa manjkom samopouzdanja i još neizgrađenim ličnim vrednostima, postaju skloni konformizmu i podležu pritisku grupe. Tada se, u ekstremnim situacijama, rađa i mogućnost za rizikovanjem sa psihoaktivnim supstancama, alkoholom i rizičnim ponašanjem, kako bi se priklonili grupi i prihvatili njen način razmišljanja i stav prema životu. Otvoreno prihvataju grupne stavove, i povinuju se očekivanjima koja se pred njih, kao ravnopravne članove, postavljaju. U manje opasnim situacijama, svi navijaju za isti klub, slušaju istu vrstu muzike i prihvataju određenu ideologiju muzičkog pravca, imaju iste stavove o nekim socijalnim grupacijama...
Kako se odupreti konformizmu?
Postoji mnogo načina da se otmete zavodljivom pritisku grupe koji vam na dlanu daje svoja pravila i stavove koje ne morate kritički da razmatrate i analizirate. Neki od njih su:
• Informišite se. Nemojte biti lenji da učite putem otkrića i sami dođete do određenih zaključaka. Samostalno formiranje stavova vrednije je i autentičnije od prihvatanja gotovih, unapred definisanih. Ukoliko vas vuče da prihvatite određene grupne vrednosti, ako vas čini sigurnim i zaštićenim verovanje u određenu stvar u koju veruje većina, pronađite ono autentično što vas na to verovanje pokreće. Sagledajte grupni arsenal stavova i vrednosti sa svih strana i informišite se o razlozima za njih. Izuzetno je važno imati svoje obrazloženje, jer nas ono čini ipak samo delom grupe, figurom na pozadini, a ne pozadinom.
• Nemojte se bojati da istupite napred iz gomile. Ljudima je često neprijatno da se ističu i budu drugačiji od drugih kada je uticaj grupe jak, i kada je ponekad i nenormalno suprotstaviti se. Ukoliko je vaš stav drugačiji, i iz bilo kog razloga osećate da ne treba da se složite, nemojte se predati i ćutati. Uostalom, nije neophodno da javno istupite i suprotstavite se. Dovoljno je da ostanete verni sebi i svom osećaju. A, ako dođe do situacije kada se od vas očekuje da potvrdite stav grupe koji ne podržavate, objasnite svoj, sa svoje tačke gledišta.
Dunja Reljić, master kliničke psihologije
O.L.I. psihološki savetnik i lifecoach
