Mobing nekad i sad
Мобинг некад и сад
Пробајмо мобинг да посматрамо кроз једну историјску, хронолошку призму. Мобинг као специфичну појаву је први уочио и формулисао осамдесетих година 20. века шведски психотерапеут немачког порекла проф. др Хајнц Лојман. У покушају да направимо хронолошки ред и то у потрази за адекватним појашњењем кроз догме науке неретко крећемо од блиских нам „пријатеља“ животиња кроз опсервацију истих, наиме Лојман је описао понашање неких врста животиња. Где група мањих јединки организовано напада и истерује појединца из заједнице, а понекад доводи и до смрти, већу јединку. Животиње веома лако уочавају ко им је сметња на територији и крећу у акцију искључивања из чопора, тј. заједнице. И кроз овакву динамику Лојман је приказао значење и појашњење речи мобинг.
Кроз даљи свој рад осврнуо се ка незаобилазној развојној психологији, је на почетку свог истраживања, перманентног непријатељског понашање код деце у школама (током шездесетих година), у којој је утврдио шта све деца могу да ураде једно другом у школи између часова, назвао ово веома деструктивно понашање мале групе деце против најчешће једног детета мобингом.
80' година, овај истраживач остаје веран својој зони интересовања и исту врсту понашања уочава код запослених на њиховом радном месту. Где полако стижемо до наше зоне интересовања. Наиме, Леојман је током истраживања овог облика понашања на радном месту утврдио његове карактеристике, последице по здравље и основао клинику за пружање помоћи жртвама мобинга. Он је уочио да се чак сваки четврти радник током свог радног века бар једном нађе у улози објекта овог вида шиканирања.
Било да се ради о пакосним примедбама, шпијунирању, клеветању или чак и претњама и мучењу, циљ сваког мобинга је да угрози интегритет неке особе, односно њен професионални, социјални, али и приватни живот...
Данас мобинг покушавамо да схватимо као вид комуникације у радном окружењу који носи са собом непријатељски, неетичан тон и своди се на психичко злостављање одређене особе, а врло често је пракса показала да се малтетирање врши од стране шефа, односно надређеног.
Како изгледа психичко злостављање?
Може да се испољи у различитим формама, почев од константног и неоснованог критиковања, понижавања, шиканирања, затим одузимањем надлежности или преоптерећивање запосленог радним задацима који нису у складу са њеним описом посла као ни струком, па све до игнорисања онога што особа говори, затим прекидање излагања, отвореног вређања и кажњавања.
Као што смо поменули, мобинг се и најчешће дешава на релацији надређен-подређен, али није искључив ни међу колегама истог хијерархијског нивоа. Честа манифестација оваквог мобинга се огледа у стављању особе у социјалну изолацију у том смислу да јој се колеге не обраћају, не позивају на састанке, и генерално избегавају њено друштво.
Надређени који малтетирају своје запослене могу бити дубоко незадовољни самим собом и својим компентенцијама. Они своју неспособност прикривају тако што омаловажавају друге и из тога црпе доживљај личног задовољства.Овде можемо поменути и чињеницу да жене сада већ неретко потписују уговоре у којима се обавезују да неће одлазити на трудничко боловање, јер у супротном следи отказ. Што се такође сматра обликом мобинга.
Оно што се истиче као проблем мобинга јесте што је он често латентан, испољава се у скривеној форми. У пракси то може бити пример у приватним фирмама, где радно време не буде фиксно, где се не плаћа прековремени рад, где плата касни, или буде смањена без најаве ни образложења. Нертко долазе и похвале од стане надређених, као спорадична похвала за посвећеност фирми и указаној колегијалности чиме се на један манипулативан начин одржава мотивација запосленог да остане у зачараном кругу злоупотребе. Дакле, креирање радне атмосфере у којој је прековремени рад норма, а годишњи одмори, слободни дани или боловања доказ непосвећености фирми, ствара се погодо тло за различите видове мобинга запослених.
Када причамо о мобингу као процесу, морамо и поменутикарактеристике особа које су „мобинговане“, тј, психички злостављане. Жртве мобинга су најчешће изузетно квалификоване и способне особе, које су посвећене послу. Често су то мотивисани, одговорни и савесни радници, који су осетљиви на критику, очекују похвалу и признање у радном контексту, праведни су и не увиђавају да се њихова савесност злоупотребљава.
Како нас закон штити од мобинга?
Један од најчешћих разлога зашто људи не пријављују мобинг јесте страх од добијања отказа. Данас је међутим у Србији актуелан Закон о спречавању злостављања на раду. Важан елемент овог закона јесте члан да је особа која пријави мобинг заштићена од отказа, што је и од круцијалног значаја за потребе особе над којом се врши мобинг. Стога, сви Ви који се препознате у појединим деловима овог текста будите одважни, заштитите се, будите охрабрени да пажљиво изанализирате поменути закон како бисте предузели неопходне кораке да бисте се изборили за своје право на правичан начин.Међутим, пракса показује другачије, људи се повлаче у себе, добијају разне симптоме попут депресије, променљивости расположења, страхове, те су чести исходи у разним деликвентним понашањима и подлегање злоупотреби алкохола или антидепресива. Стога помоћ терапеута може бити добродошла у откривању личне истине.
Ана Филип
Психолог О.Л.И. саветник-психотерапеут
