Emocionalno prejedanje

  • Kategorija: Zanimljivi tekstovi

homerMožda ste nekada imali potrebu da jedete kako biste se oslobodili stresa, kako biste se osetili rasterećenije i opuštenije, nagradili sebe ili prosto zato što osećate dosadu, iako ste potpuno siti, odnosno ne osećate realno glad. Ukoliko ste udovoljili toj potrebi u tom trenutku, onda se može reći da ste iskusili emocionalno prejedanje. Umesto uobičajenih fizičkih pokazatelja gladi, u ovom slučaju su vas emocije nagnale na jelo. Međutim, ovakvo prejedanje samo vas na kratko zadovoljava, dok dugoročno pogoršava situaciju- ne samo što se potencijalni problem koji vas je naterao na prejedanje nije rešio, takođe ćete osećati krivicu zato što ste uneli preveliku količinu hrane.

Najpre, treba razgraničiti to da povremeno prejedanje, recimo, prilikom proslava ili u posebnim okolnostima, kada želite nagraditi sebe nešto većom količinom hrane za određeni trud/postignuće, nikako nije visoko rizično ili loše. Zapravo, ukoliko je osoba u situaciji da joj prejedanje predstavlja glavni i dominantni način izlaženja na kraj sa problemima i kada se impulsivno okreće hrani u različitim stresnim situacijama, tada se može reći da je kod nje zastupljen ozbiljan problem emocionalnog prejedanja.

S obzirom na to da može biti veoma izražena i jakog efekta, emocionalnu glad možemo neretko pomešati sa fizičkom gladi. Ipak, kako su stručnjaci utvrdili, između fizičke i emocionalne gladi postoji nekoliko razlika:

  • Emocionalna glad nailazi prilično iznenada i potreba za hranom je tada hitna i neodloživa, dok je pojava fizičke gladi znatno postepenija i potreba za hranom nije tako impulsivna. 
  •  Posledica emocionalne gladi često može biti nekontrolisano velika konzumacija određene hrane (za tili čas, od početka jela, desi se da ste pojeli čitavo pakovanje čipsa). S druge strane, fizička glad nema ovakav ekstrem za posledicu, u ovom slučaju, mnogo smo umereniji pri jelu.
  • Emocionalna glad nas tera da konzumiramo samo određenu vrstu hrane, i to obično tzv. nezdravu hranu (junk food) ili namirnice bogate šećerom; pak, kada je prisutna fizička glad, nismo mnogo izbirljivi po pitanju hrane, želimo samo da utolimo glad.
  • Centar emocionalne gladi nije smešten u stomaku, pa da stomak može poslati signal mozgu kada je unet dovoljan nivo hrane. Na hranu se gleda u ovom slučaju složenije, te se osoba vezuje za ukus i miris hrane, boje i druga svojstva hrane za kojom žudi.
  • Ukoliko jedemo zbog svojih emocionalnih potreba, veoma se često dešava da ne možemo stati sa jelom, sve dok se ne osetimo prepunjenim iznutra, dok ne osetimo nelagodan osećaj da je prevršena svaka mera. Kod fizičke gladi ne dolazi do ovog stepena prejedanja- ovde se jede, dok ne osetimo prosto da smo siti.
  • Najzad, kada su u pitanju psihološke posledice prejedanja, nakon nekontrolisane konzumacije hrane veoma često dolazi do osećanja krivice, srama i kajanja, jer osoba je svesna da je jela iz pogrešnih pobuda i da time samo škodi sebi, međutim, ovo se osećanje javlja tek nakon impulsivne epizode obedovanja. Naravno, pri konzumiranju hrane usled fizičke gladi do ovoga ne dolazi, uzevši u obzir normalne, bazične potrebe koje je osoba zadovoljila.

Važno je napomenuti da emocionalno prejedanje može biti prisutno zbog različitih razloga (u najvećem broju slučajeva, zbog negativnih osećanja izraženih kod osoba). Izuzetno je važno identifikovati te razloge, jer to je početak borbe sa ovim problemom, odnosno hvatanje u koštac sa njim, kao i sa problemima koji stoje iza prejedanja, a kojih osoba možda nije bila (u potpunosti) svesna do tada.

Neki od mogućih uzroka emocionalnog prejedanja su: hronični stres, stalni osećaj dosade i neispunjenosti, potiskivanje emocija, anksioznost i česta tenzija, usamljenost, ustaljene navike u ishrani (koje su izgrađene u detinjstvu), česte socijalne prilike za prejedanje (slavlja, proslave, izlasci), izražena nervoza u socijalnim situacijama, itd.

Na osnovu izloženog, možda se možete pronaći u ovim pokazateljima emocionalnog prejedanja i postati svesni svoje situacije, što je prvi i veoma bitan korak u suočavanju sa ovim neprijatnim problemom. Najzad, potrebno je uvideti šta se kod vas krije iza prejedanja i nakon otkrivanja uzroka, sve je značajno lakše rešiti, s obzirom na postojanje brojnih načina u prevladavanju nekontrolisane potrebe za hranom. 

Aleksandra Petrović, studentkinja psihologije