Raskid

raskidSvaki raskid nosi sa sobom određenu količinu neprijatnosti, sa koje god strane da se nalazite. Kakva god veza bila, i koliko god trajala, njen prekid jeste svojevrsan gubitak za osobu. Naravno, kao što je svaka veza za priča za sebe i kao što svaka veza ima svoju osnovu i svoju suštinu, tako je i svaki raskid specifičan i nemoguće je izvesti sveobuhvatno i tačno pravilo o tome šta taj gubitak zaista znači. Međutim, kada sam pitala ljude oko sebe o njihovim ranijim raskidima i tome šta im je najteže padalo u tim trenucima, shvatila sam da ima odgovora koji se često ponavljaju, i sa njima ću se u daljem tekstu pozabaviti.

 

  1.  Nakon raskida, posebno u slučaju ako je veza dugo trajala za nečiji pojam, osobe se često suočavaju sa problemom usamljenosti. Postojala je određena količina intime rezervisana isključivo za partnera, na koju je osoba postala naviknuta, a koju nije lako ostvariti sa drugim osobama u okruženju, posebno ne u kratkom vremenskom periodu. Zato je logično i prirodno da osoba nakon raskida oseća da je sama ili da u svom okruženju ne nalazi nivo razumevanja ili bliskosti na koji je navikla.
  2.  Ono što se navodi kao glavni problem, takođe je i pitanje samopouzdanja. Kada su naviknuti na okruženje u kom su obasuti pažnjom i konstantnim potvrdama ljubavi, ljudi nekada imaju tendenciju da ovo shvate kao potvrdu svoje lične vrednosti i izgrade pozitivnu sliku o sebi, na osnovu pretpostavke da se ljubav i pažnja same po sebi zaslužuju, pa su logično i oni zaslužni. Kada se veza prekine, javlja se preispitivanje sopstvene vrednosti i sumnja u to da je osoba dovoljno privlačna ili dobra da bi dobila nečiju ljubav i odanost.
  3.  Takođe, kada ulaze u vezu, ljudi ulaze sa određenim projekcijama sebe u odnosu na svog partnera i sa nekakvom vrstom cilja ili projekta za budućnost veze. Ukoliko se stvari ne odvijaju onako kako je planirano uprkos trudu partnera, i dođe do raskida, postoji verovatnoća da će partneri osećati neuspeh, tj. da će raskid doživeti kao da nisu dorasli ciljevima i standardima koje su postavili pred sebe. Ovo takođe može dovesti do preispitivanja sopstvene vrednosti. 
  4. Veliki broj veza sa sobom nosi osećaj stabilnosti i sigurnosti. Kada se takva veza prekine, ljudi se ponekad osećaju kao da su “izgubili tlo pod nogama” i uleću u životni period gde se suočavaju sa nepoznatim i koji nosi sa sobom veliku neizvesnost. Upravo ova neizvesnost za mnoge ljude predstavlja uzrok snažne anksioznosti i uznemirenosti. 
  5.  Na kraju krajeva, raskid u svojoj suštini znači gubitak voljene osobe. U vezama u kojima je postojao veliki emocionalni angažman, ovaj gubitak ume da bude značajan i jako bolan sam po sebi.

large 2Pretpostavljam da se svako od nas suočio sa bar jednom od gore opisanih situacija prilikom raskida. Međutim, iako se svi suočavamo sa donekle sličnim problemima, velike su razlike u načinu na koji ćemo se nositi sa njima. Bitno je istaći: Raskid ne vodi nužno u depresiju! Bilo da ste povređeni, besni, odbačeni, iznevereni, ili sa druge strane, bilo da ste nekoga povredili, razbesneli, odbacili ili izneverili, ono što će napraviti razliku u tome kako ćete podneti raskid, jeste zapravo način na koji gledate na njega. Pre svega, bitno je da otkrijete koje ste to pretpostavke izveli o vašoj vezi ili raskidu i usvojili ih kao aksiome:

Da li smatrate da u svakom trenutku morate biti bliski i intimni sa nekim? Da li to što neko odbija da i dalje bude vaš partner za vas znači da ne vredite dovoljno? Da li morate biti uspešni u svemu čega se dohvatite, i da li jedan neuspeh znači da ste gubitnik? Da li morate biti sigurni i stabilni u svakom trenutku i mislite li da je neizvesnost apsolutno nepodnošljiva? Da li je za vas nepodnošljivo što vise niste sa voljenom osobom?

Svi ljudi u pojedinim trenucima postavljaju nerealistične zahteve sebi, ljudima oko sebe ili svom životu, npr: “Moram biti uspešan u svemu što radim”. Ako pogledate sebe i svoje okruženje, shvatićete vrlo brzo da niko nije apsolutno uspešan u svemu. Samim tim, ovaj zahtev nikada neće biti ispunjen. Kada se zahtev ne ispuni, osoba koja ga je postavila će vrlo verovatno doživeti krizu samopouzdanja, osećaće se manje vrednom ili će biti besna na svoje okruženje ili svoju “sudbinu”. Slično tome, nerealistično je očekivati od života da ćemo uvek biti bliski i intimni sa nekim, da ćemo uvek biti sa osobom koju volimo, da nikad nećemo doživeti neizvesnost i sl. Izvesno je da ovakva očekivanja neće biti ispunjena i da će izazvati u nama nezdrave emocije, a možda nas i posledično uvesti u depresiju.

Ovo ne znači da treba odustati od svojih ciljeva ili želja, naprotiv, njih treba postavljati i treba raditi na njihovom ostvarenju. Ovo jednostavno znači da od života treba očekivati da neće uvek biti “fer” ili onakav kakvim ga želimo, kao što i od samog sebe možemo očekivati greške i nesavršenosti. Ukoliko njih prihvatimo kao nepoželjne i uznemirujuće, ali kao nešto što je sastavni deo našeg života, izbeći ćemo nezdrave emocije.To sa druge strane ne znači da nećemo bitit tužni ili uznemireni. Ali tuga je sasvim prirodna i normalna ljudska reakcija na gubitak. Iako ovo ne zvuči utešno, psiholozi preporučuju tugovanje kao najzdraviji i najefikasniji način da prebolite raskid. Ljudi se često plaše da budu tužni, polazeći od pretpostavke da je to konstantno i preplavljujuće osećanje koje nikada neće proći. Ovo je zabluda. Tuga je zdravo ljudsko osećanje, samim tim je i prilagođeno ljudskim kapacitetima. Ona nije preplavljujuća i nije konstantna, već se periodično javlja. Tuga ima svoj “rok trajanja”. Neka istraživanja ukazuju da period “preboljevanja” gubitka voljene osobe traje oko šest nedelja u proseku, mada varira od osobe do osobe. To znači da nakon tog perioda, uspomene na gubitak ne izazivaju više intenzivna negativna osećanja.

large 1Ponekad se, u strahu od toga da će ih preplaviti tuga, ljudi odlučuju da je “potisnu” ili “zamaskiraju” intenzivnim i kratkotrajnim zadovoljstvima, kao što su alkohol, promiskuitetno ponašanje i sl. Gledajte na ovo kao na veliki balon koji se takvim ponašanjem samo pritiska, ali ne nestaje zaista. Ukoliko ga konstantno pritiskate, on će pući, izazivajući posledice koje su nagle, previše intenzivne i ne sasvim jasne. Ako dozvolite sebi proces tugovanja, balon će se postepeno izduvati, ostavljajući vam prostora da razmislite na racionalnom nivou o vezi i raskidu, da uvidite svoje potencijalne greške, oprostite jedni drugima i polako otvorite vrata novoj epizodi u svom životu koja može biti podjednako uzbudljiva kao i prethodna.

Jelena Đokić, studentkinja psihologije