Stilovi vezivanja u partnerskim odnosima

stilovi vezivanja 1Potreba za vezivanjem je primarna potreba ljudi. Svi vole da se osjete sigurnim uz neku osobu. Kada posmatramo partnerske odnose, možemo da primjetimo različite stilove vezivanja. U zavisnosti od obrasca koji je osoba imala u djetinjstvu sa primarnom figurnom privrženosti – majkom, najčešće će se taj obrazac manifestovati i u odraslom dobu. Postoji trokategorijalna klasifikacija partnerske afektivne vezanosti, koju čine sigurni, izbjegavajući i anksiozno – ambivalentni tip ili stil. Pored ovog modela, poznati su još i četvorokategorijalni model, i dimenzionalni pristup. 

  • Siguran stil kod osobe karakteriše prijatnost zbog bliskosti - relativno joj je lako da se zbliži sa osobom suprotnog pola. Ne smeta im da zavise od nekog ili da neko zavisi od njih. Ne brinu se da li će biti ostavljene. Stoga ovaj stil najčešće ima dugotrajne intimne veze.
  • Nesiguran - izbjegavajući stil karakteriše strah od bliskosti. Osobe kod kojih je ovaj stil dominantan, ne dopuštaju sebi da u potpunosti imaju povjerenje u nekoga. Primjećuje se nervoza u njihovom ponašanju ukoliko neko želi da im se približi.
  • Anksiozno - ambivalentni stil karakteriše prevelika okupiranost partnerom, brinu se da li ih partner voli u onoj mjeri u kojoj oni vole partnera. Veliki akcenat stavljaju na to da li će ih partner ostaviti. Istraživanja su pokazala da pripadnici ovog stila imaju najkratkoročnije romantične veze. 

Što se tiče stilova koji “idu zajedno”, rađena su brojna istraživanja koja pokazuju kako funkcionišu osobe u intimnim vezama, a pritom su različiti stilovi vezivanja. Anksiozne i izbjegavajuće osobe postaju parovi jer se obje uklapaju u shemu one druge osobe: anksiozne osobe očekuju da će se u većoj mjeri posvećivati vezi nego partner, a izbjegavajuće osobe očekuju da neće mnogo da ulažu u svoju vezu koliko će ulagati druga osoba. Najčešće, ovakve veze nisu srećne, ali mogu da funkcionišu jedno vrijeme, i to u zavisnosti od toga ko je anksiozni, a ko izbjegavajući tip. Ako je žena anksiozna a muškarac izbjegavajući tip, ta veza može da bude stabilna jer ispunjavaju polne stereotipe (žene su privrženije, ulažu mnogo energije, dok su  muškarci oni koji ulažu manje energije nego žene, pokazuju manje emocija u odnosu, itd). Ali ako je žena izbjegavajući tip, a muškarac ankiozni, istraživanja pokazuju da takve veze traju mnogo kraće, jer svaki od partnera smatra ponašanje drugog negativnim, jer odstupa od stereotipnih obrazaca.

Ova teorija nikako ne tvrdi da ukoliko ste imali loš odnos sa majkom ili nekom drugom primarnom figurom privrženosti, da ste apsolutno osuđeni na nesrećan odnos sa seksualnim partnerom. Ljudi se mijenjaju, sazrijevaju, nauče da se prilagođavaju, prenose naučena iskustva na nove veze.

Četvorokategorijalni model polazi od pretpostavke da je u partnerskim odnosima važno kako neko opaža sebe, ali i kako neko opaža drugog, tj. kakva su mu očekivanja od partnera. Izdvajaju se četiri stila: sigurni – imaju veoma visoko samopouzdanje, pozitivan stav prema drugima i lako ostvaruju intimne veze. Zatim, preokupirani – odlikuje ih pretjerana potreba za bliskošću, zavise od drugih, ne mogu bez partnera, upravo jer vrednovanje sebe, kod ovog stila, u velikoj mjeri zavisi od drugih. Veoma često izražavaju ljubomoru, a pošto teško doživljavaju raskid, ostaju u vezi bez obzira na probleme. Bojažljivi – karakteristično je da kod njih postoji konflikt motiva jer žude za bliskošću, ali se boje da ne budu povrijeđeni i ostavljeni, te zbog toga često izbjegavaju vezivanje. Teško im je da se uključe u vezu, ali kada se uključe, najčešće su pasivni i zavisni. I na kraju, odbacujući -  najviše se oslanjaju na sebe jer imaju visoko samopouzdanje i više su okrenuti karijeri i poslu nego intimnim vezama. Partnerske veze trpe nedostatak bliskosti, emocija i pažnje. Ne traže podršku partnera, pa i sami izbjegavaju da je pruže drugoj osobi.

Kao što se može vidjeti, kategorijalni modeli nisu idealni za ispitivanje individualnih razlika kod ljudi, jer je svaka kategorizacija, na neki način, uprošćavanje realnosti i karakteriše je nepreciznost u mjerenju. Zato se preporučuje dimenzionalni model koji određuje u kom stepenu je kod osoba izražena anksioznost i izbjegavanje. Dimenzija anksioznost traži bliskost, privrženost i ljubav, a dimenzija izbjegavanje ispituje koliko je izraženo osjećanje neprijatnosti u odnosima. Niko ne pripada samo jednom stilu, a i u okviru jednog stila osobe mogu da se razlikuju.

Nakon svega ovoga, da li možeš da zaključiš koji si ti tip?!

Milica Sofrenić, studentkinja psihologije

  •