Anoreksija kao religija i kult nestajanja

  • Kategorija: Poremećaji ishrane

 

pro-ana-tips-n-tricks-for-thinspirationIdeal ženske lepote se menjao kroz vekove i decenije. U antičko doba punije dame su važile za lepe, setimo se svi samo statue Venere koja je predstavljena sa okruglim stomakom, velikih grudi i zanosnih oblina ili umetničkih dela Rembranta. Danas se lepima smatraju žene koje su mršave, a savršena i vitka figura simboliše uspeh, inteligenciju i zdravlje. Sa razvojem filmske i modne industrije, u društvu se javljaju novi trendovi i tako imamo kao prve predstavnice trenda mršavosti čuvenu Gretu Garbo i foto-model Tvigi. Dok je svojevremeno Merilin Monro bila simbol seksualnosti, slavna glumica Odri Hepebern je nakon filma “Doručak kod Tifanija” pomerila standarde, pa su tako mršave žene postale simbol elegancije i seksepila. Sve više nam se nameće trend da je biti mršava=lepa=poželjna=moraš i ti. Da je ova bolest uzela maha, pokazuje i činjenica da brojne dame žele da s javnošću podele svoja traumatična iskustva, ali i otkriju način kako su se izlečile. Porša de Rosi,jedna od glavnih junakinja serije “Ali Mekbil” otkrila je šou-programu Opre Vinfri da je u jednom trenutku imala samo 37 kilograma, kao i da je uzimala 20 laksativa dnevno. Poremećaj u ishrani imala je i pevačica Alanis Moriset. Pre nekoliko godina priznala je da je kao tinejdžerka bolovala od anoreksije i bulimije, kao i da je teško podnosila osude koje su stizale sa svih strana. 

Kult anoreksije

1998.godine pojavljuje na internet "nebu" pojavljuje se stranica "Anorexic Nation". Ubrzo nakon toga, pokrenuti su brojni sajtovi, blogovi i forumi na kojima se podržavaju anoreksiju, bulimiju i ostale poremećaje ishrane . Kao posledica toga, u svetu nastaju dva pokreta, pro ana i pro mia, koja na direktan način promovišu život koji podržava poremećaje ishrane. Pro ana je tako i skraćenica za izraz ''Proud to be anorexic'', gde pro ana sledbenice, dajući anoreksiji ljudsko ime, personalizuju vlastiti poremećaj nazivajući ''Anu'' svojom najboljom prijateljicom. “Anoreksija je izbor stila života i mi osećamo da nismo bolesne. Oformile smo ovu stranicu jer težimo zajedničkim željama da promenimo svoja sopstvena tela oslanjajući se na svoju volju. Ovde ne postoje žrtve. Ana je jedini prijatelj na kojeg se možete osloniti kada sve drugo izmakne kontroli. Pro Ana članice se okupljaju da razgovaraju o svojim iskustvima sa svojom zajedničkom prijateljicom Anom', pisalo je na početnoj strani sajta pro ana udruženja. Ipak, brojne organizacije su tražile da se ova društva ukinu i sajtovi uklone, što je i 2002.godine rezultiralo time da se pro ana sajtovi uklone sa besplatnih servera od strane Yahoo-a. Međutim, danas na internetu i dalje možete naći na forumima i blogovima savete ana sledbenica, dok na YouTube sajtu se mogu naći brojni klipovi putem kojih se Pro ana sledbenice inspirišu fotografijama manekenki, citatima koji im pomažu da izdrže (tzv. thinspiration), i fotografijama debelih osoba koje im služe kao opomena šta će postati ukoliko budu previše jele. Devojke koje se okupljaju na ovim mestima formiraju tzv. sestrinstva, razmenjuju mišljenja, iskustva, frustracije svojom težinom ili prehrambenim navikama, uporno tvrdeći kako im nije potrebno lečenje, oporavak i rehabilitacija, negirajući vlastiti problem. Zajednice i sestrinstva uglavnom okupljaju ženske članice, iako ima i muškaraca, ali u malom broju. Proteklih godina Pro ana pokret oko sebe okuplja masu poklonika koji su ovakav način života pretvorili u opsesiju, životnu filozofiju, pa i određenu vrstu “religije”. Postoje pravila, zapovedi, molitve, mantre, pa čak i imaginarno božanstvo ''Anamadim'' kojem se klanjaju. Osim toga, članice ovog pokreta nose specijalne narukvice sa perlama.  “Ana” devojke nose crvene narukvice na levoj, a “Mia” devojke plave na desnoj ruci kako bi se međusobno prepoznale u cilju oformljavanja grupa podrške u svojoj nameri''fantastičnog nestajanja''. Sledbenice ovog pokreta ističu da proaktivna anoreksija nije poremećaj već stvar izbora, i da Pro anu ne treba mešati sa anoreksijom nervozom. Pro ana je prikazana kao način života koji započinje slobodnom voljom, to je samokontrola, za razliku od anoreksije nervoze gde nema kontrole. Osim toga, postoji i udruženje pro mia, koje se bavi promocijom bulimije, koja takođe predstavlja jedan od teških i ozbiljnih poremećaja ishrane. 

Ipak, u svetu u zadnje vreme jača borba protiv poremećaja ishrane. Tako je Džulija Blum, Amerikanka iz Mejna koja ima samo 14 godina, privukla pažnju javnosti tako što je pokrenula  peticiju u kojoj je tražila od američkog kultnog časopisa Seventeen za tinejdžerke uzrasta od 12 do 19 godina da prestane sa objavljivanjem fotošopiranih slika devojaka i da magazin umesto toga objavljuje fotografije mladih, zdravih i normalnih devojaka kao što je ona. Ova hrabra devojcica je u razgovoru sa svojim vršnjakinjama došla do zaključka da nijedna o sebi ne misli kao o lepoj i zgodnoj devojci već da sve pokušavaju da se identifikuju sa modelima čije slike objavljuju u ovom časopisu. Peticija pod nazivom “Seventeen Magazine Gives Girls Images of Real Girls!” postavljena je na sajtu change.org i nakon što je prikupila preko 80.000 potpisa i peticiju predala uredništvu magazina Seveentin. Džulija je dobila potvrdu da će časopis ubuduće objavljivati samo fotografije prirodnih modela, bez obrade u fotošopu.

izabel karoModna industrija poslednjih godina trpi oštre kritike zbog manekenki koje promovišu nerealan izgled i pomažu razvoju poremećaja u ishrani među ženama. Kada se 2007. godine na jumbo plakatu pojavila slika šokantno mršave devojke, to je bio prvi otvoreni susret javnosti sa zastrašujućim posledicama anoreksije. Izabel Karo je zajedno sa fotografom Oliverom Toskaninijem pokrenula borbu protiv anoreksije, pod proktektoratom italijanske vlade, u kojoj je pozirala gola, sa svojih 30 kilograma i 164 santimetara visine. Predugo sam se skrivala. Sad želim da se pokažem bez straha, mada znam da moje telo izaziva odbojnost. Hoću da se oporavim zato što volim život i sve bogatstvo koje on pruža. Isto tako, želja mi je da upozorim mlade na sve opasnosti koje nosi ova bolest”, izjavila je manekenka za vreme kampanje za koju se i fotografisala. Nažalost, Izabela nije dobila bitku koju vodi od trinaeste godine – krajem 2010. godine, umrla je od plućne infekcije, u 28.godini života u Tokiju, a neposredno pred smrt, imala je svega 25 kilograma. Ipak, Izabela je skrenula pažnju na opasnosti koje vrebaju iza opsesija telesnom težinom, tako da su se, ubrzo potom, vodeći modni magovi oglasili i odlučili da na svetskim nedeljama mode njihove kreacije ne nose premršave devojke, iako je pojam „premršavog“ i dalje diskutabilan. Kako su poslednjih godina mnogi modeli izgubili život u borbi sa ovom opakom bolešću, Međunarodni urednici modnog magazina 'Vog' (Vogue), njih 19, dogovorili su se da će ubuduće raditi samo sa zdravim manekenkama i da neće angažovati one koje su premršave. Urednica italijanskog izdanja "Voga" Franka Sozani je gostovala na Harvardu gde je držala tribinu o anoreksiji, i priznala da je modna industrija delimično odgovorna za taj problem. Takođe, Franka je pozvala sve blogere, forumaše i obične čitatelje da se pridruže borbi protiv anoreksije i bulimije.