PSIHOTERAPIJA I SAVETOVANJE

Psihoterapija predstavlja vid stručne psihološke pomoći pri čemu psihoterapeut pomaže osobi da dođe do željene promene. U psihoterapijskom procesu između psihoterapeuta i klijenta razvija se terapijski odnos koji podrazumeva odnos poverenja, u kome psihoterapeut poštuje pravo poverljivosti klijenta, bezuslovno prihvata klijenta i nastoji da ga razume i pruži mu psihološku pomoć u skladu sa stručnim, etičkim, i moralnim standardima.

Psihoterapija ima različite ciljeve:
• pružanje podrške u prevazilaženju trenutnih životnih problema,
• ponovno uspostavljanje narušene psihološke ravnoteže,
• eliminisanje simptoma i psihičke patnje,
• učenje novih, adaptivnijih oblika ponašanja,
• osim toga, psihoterapija pomaže i u slučajevima kada shvatamo da već neko vreme nismo zadovoljni svojim životom i/ili odnosima sa drugima, a nismo sasvim sigurni šta nam se dešava.

PSIHOLOŠKO SAVETOVANJE
 

Kada se ljudi nađu u nekim psihološkim dilemama, krizama, kada osećaju da ne mogu sami da reše neke svoje emotivne probleme, ili probleme u nekim njima važnim odnosima, razmišljaju o tome da potraže stručnu pomoć, da se obrate psihologu (ili psihijatru) i “posavetuju se” sa njim. Malo je, međutim, onih koji znaju kako savetodavni proces izgleda. Ljudi se pitaju “da li ja tamo iznesem svoje probleme, a on mi kaže kako treba da postupim, kako da ih rešim...”
 

Savetovanje, iako se tako zove, zapravo nije proces u kojem savetnik daje klijentu “uputstvo za upotrebu”, direktivne naloge šta treba da radi i kako da se ponaša. Mada ima i direktivnih pristupa savetodavnom procesu, većina savetničkih pristupa zasniva se na pomoći klijentu da bolje razume sebe da, uz pomoć savetnika, sam otkrije šta je za njega najbolje i kako da reši probleme zbog kojih je došao. Neki klijenti imaju predstavu da je psihološko savetovanje (i psihoterapija) proces lečenja. Da je problem koji imaju neka vrsta bolesti, “psihološkog poremećaja”, a da ih savetnik leči od te bolesti. Često takva predstava izaziva otpore prema odlaženju kod psihološkog savetnika.

Psihološko savetovanje je metoda rada koja pojedincu omogućava da uz pomoć psihologa, traga za rešenjem nekog problema ili teškoće. Iako se zove „savetovanje“, ono ne podrazumeva davanje gotovih rešenja. Za razliku od psihoterapije, savetovanje je najčešće usmereno na neku konkretan problem manjih razmera pa samim tim traje kraće od terapije. U većoj meri je direktivno i fokusirano na konkretno pitanje i na specifičnosti problema. Psihološko savetovanje se bazira na primeni psiholoških metoda i tehnika baziranih na naučnim saznanjima psihologije kao nauke i prakse. Tokom savetovanja, psiholog koristi svoja znanja kao i odnos sa klijentom kako bi na sistematski način pomogao klijentu da razume, reši i prevaziđe svoje emocionalne probleme. Savetovanje je učenje. Učenje veštine kako da uz pomoć drugog ljudskog bića, savetnika, naučimo da postepeno prepoznajemo, artikulišemo i doživljavamo potisnuta (blokirana, zamrznuta, nesvesna, nedovršena) osećanja izazvana različitim životnim događajima i odnosima sa ljudima. Savetovanje se može baviti i rešavanjem specifičnih problema, može pomagati u donošenju odluka, prolaženju kroz krizu, popravljanju međuljudskih odnosa, razvoju ličnosti, razvoju i afirmisanju lične svesnosti i odgovornosti, može se baviti osećanjima, mislima, opažanjima, kao unutrašnjim i spoljnim konfliktima. Opšti cilj je obezbediti klijentima mogućnost da rade na sebi u skladu sa dogovorenim principima, ka potpunijem ostvarivanju svojih životnih kapaciteta kao individua i kao članova svoje zajednice. Sa druge strane, psihoterapija je dugotrajniji proces, omogućava dublje sagledavanje svih aspekata problema, istorije njihovog nastanka dovodeći do dubljih uvida u ličnost i poglede na svet.
 

Najviše koristi od psihoterapije i savetovanja mogu imati osobe iz široke populacije sa najrazličitijim psihološkim problemima, koje su pritom dovoljno motivisane da se sa njima suoče i reše ih uz pomoć stručnjaka. To su sve one osobe koje imaju psihološke probleme koji ih ometaju u svakodnevnom životu i odnosima sa drugim ljudima, koje prolaze kroz različite vrste životnih kriza i koje žele da bolje razumeju sebe i unaprede svoje psihološko funkcionisanje.
 

Psihološko savetovalište će pomagati studentima da poboljšalju svoj akademski život, razviju svoje sposobnosti, prevažiđu teškoće, rastu i uče, i napreduju kao pojedinci u svojim ličnim i akademskim životima. Osim toga, u okviru grupnog rada, treninga i radionica, vodiči grupa pružaju aktivističke obrazovne programe za studentske grupe, posebno programe podrške za rizične populacije. Kao rezultat pravovremeno sprovedenih psihoterapijskih postupaka kroz savetodavni rad i mentalno zdravi ljudi često postaju srećniji i zadovoljniji, sposobniji za bliskost, ljubav, seksualno funkcionisanje, uspešniji su u učenju i obavljanju profesionalne delatnosti, žive kvalitetnije. Uz pomoć psihološkog savetnika student se može osloboditi emocionalnih poremećaja, difunkcionalnih ponašanja i iracionalnog načina razmišljanja, ali i podsticati razvojne procese i kreativne potencijale unutar svoje psihičke strukture. Drugim rečima, mentalno zdravi ljudi (kakvi su uglavnom studenti) kroz savetodavni rad nauče kako da kvalitetnije žive i budu uspešniji u obavljanju svojih uloga (student, dete, prijatelj, partner, budući zaposleni i sl.), a da pri tome očuvaju svoju psihičku stabilnost i duševno zdravlje. Uz savetodavni rad oni ostvaruju svoje pune potencijale i bolje se nose sa problemima života.

 Individualno savetovanje putem Skypa-a

Cilj individualnog savetovanja je pružanje pomoći studentima da, zajedno sa savetnikom, u interpersonalnom odnosu jedan-na-jedan, istraže, razumeju i rade na svojim emocionalnim, kognitivnim, bihejvioralnim i socijalnim problemima. Traženje pomoći od objektivne, stručne osobe, studentima će olakšati da se izbore sa svojim psihološkim poteškoćama i svakodnevnim izazovima i nedoumicama, usmeriće ih ka novim perspektivama i drugačijem sagledavanju problema, razvijanju novih strategija prevladavanja, jačanju sopstvenih snaga, razvijanju osećaja samopoštovanja i poverenja u sebe, pomoći će im da razumeju svoje životne obrasce i bolje upoznaju sebe. Takođe, studenti su često suočeni sa problemima vezanim za svoje akademsko postignuće i dalji profesionalni razvoj. U psihološkom savetovalištu za studente, savetnici će pomoći studentima koji se bore sa nekim od akademskih i profesionalnih problema kao što su: problemi učenja, anksioznost i trema pred polaganje ispita i izlaganje u grupi, zaposlenje (pretraživanje oglasa, konkurisanje za posao, pisanje CV-a, priprema za prvi intervju). Studenti će moći da, na osnovu upotrebe testova za procenu njihovih snaga, sposobnosti, interesovanja, crta ličnosti, kognitivnih kapaciteta, dobiju usmerenje za dalji profesionalni razvoj, odnosno informacije o tome koja radna mesta i u koji profesionalni zadaci im najviše odgovaraju i gde bili najuspešniji. Ukoliko se dvoume oko izbora profesije, savetnici bi im pomogli da preispitaju svoj izbor fakulteta, šta je sve uticalo na njihovu odluku i pomogli bi im u razvijanju alternativa i preduzimanju koraka za rešenje tog problema.
 

Prvi susret sa savetnikom student može da se zakaže putem zvaničnog mail-a savetovališta, ili slanjem mail-a izabranom savetniku. Tokom prve skajp seanse, student ima mogućnost da objasni savetniku svoje probleme, a savetnik bi od studenta prikupio osnovne informacije iz njegovog emotivnog, porodičnog, socijalnog, akademskog života. Ukoliko proceni da je neophodno, a u zavisnosti i od problema studenta, savetnik će koristiti i određene upitnike kako bi procenio kognitivni stil, emocionalni stil, afektivne promene i uopšte psihičko stanje studenta. Nakon početne procene, savetnik i student će zajednički odrediti ciljeve savetovanja i zakazati sledeći susret. Uobičajeno, savetnik bi zakazivao studentima jedan susret nedeljno u trajanju od 60 minuta (u zavisnosti od problema studenta i nekih drugih faktora, susreti mogu biti zakazivani češće ili ređe). Psihološko savetovalište za studente obezbeđuje kratkotrajno savetovanje, u trajanju od nekoliko susreta. Savetovalište je dizajnirano kao kratkoročni vid zaštite, i stoga je rad savetovališta ograničen i isto nije predviđeno za rad sa težim slučajevima kojima je neophodna hospitalizacija, medikamenti ili dugoročna terapija. U takvim slučajevima, u saradnji sa ustanovama koje mogu pružiti ove usluge studentima, student će biti upućen psiholozima i psihijatrima u Studentskoj poliklinici, Klilničkom centru, Institutu za mentalno zdravlje.

Svoj prvi kontakt sa psihološkim savetovalištem, student ostvaruje u samom domu, najčešće slanjem e-mail-a i zakazivanjem savetodavnog rada. Poželjno je da se student uvek vraća svom izabranom savetniku kada mu je potrebno savetovanje. Zašto je to poželjno? Svaki student ima pravo da izabere jednog od brojnih savetnika u savetovalištu, u skladu sa svojim afinitetima i proceni. Kada student izabere svog savetnika, otvara mu se savetodavni dosije. Savetodavni dosije je karton nalik zdravstvenom kartonu kod lekara opšte medicine. Ovaj karton sadrži informacije o samom studentu, njegovoj problematici, stanje na početku savetovanja i stanje na kraju savetovanja, kao i opis koraka i intervencija urađenih u savetovanju.  Izabrani savetnik je psihoterapeut u edukaciji različitih teorijskih pravaca koji radi pod supervizijom. U okviru psihološkog savetovališta, student može dobiti preventivnu zaštitu mentalnog zdravlja, kao i usluge psihoterapijskog savetovališta koje će mu omogućiti prevazilaženje teškoća, razumevanje sopstvene problematike i jačanje kapacita u borbi sa istima. Takođe, svaki student se uči tehnikama koje će mu kasnije omogućiti da samostalno pomaže sebi u sličnim situacijama, ili ima nezdrave emocije i disfunkcionalna osećanja.

Savetovanje putem Email-a

Ukoliko imate problem koji zahteva jasan, kratak i koncizan odgovor, savetovanje putem email-a možete biti najpodesnije za vas. Potrebno je izaberete savetnika i pošaljete mail sa opisom problematike i konkretnim pitanjem. Neki savetnici će vam odgovoriti u roku od 24h a neki u tačno određeno vreme, određenim danima, tako da ukoliko imate problem koji zahteva hitno rešavanje razmislite i o tome kada birate savetnika. Osim toga, savetovanje putem mail-a se može koristiti i duži period, kao niz prepiski sa savetnikom što ima višestruke koristi. Možda najznačajnije kod ovakve vrste savetovanja jeste mogućnost ponovnog čitanja mailova, i pisanje o problemu. Naime, istraživanja su pokazala da pisanje o problemu doprinosi da se problem osvesti, stekne uvid u njega i neretko podstiče i emotivno praznjenje. Ono što je bitno kod ovakve vrste savetovanje to je da proveravate sa savetnikom da li ste se dobro razumeli i da li ono o čemu govorite ima značenje koje ste želeli da prezentujete. Savetovanje putem mail-a vam pruža brzinu, konciznost, i anonimnost. Za potrebe ove vrste savetovanja možete otvoriti zasebnu mail adresu. 

Savetovanje putem Foruma

Forum možete koristiti na više načina. Prvi način je da u okviru postojeće teme postavite pitanje savetniku i sačekate odgovor (ponovo obratite pažnju na izabranog savetnika i na to kada će raditi, odnosno biti online). Drugi način je da se dogovorite sa savetnikom da imate online chat u određeno vreme koje vam odgovora. U dogovoru sa savetnikom i ostalim korisnicima foruma možete se dogovoriti da formirate grupne chat diskusije jer na taj način osim toga što ćete dobiti odgovore od savetnika, možete ćuti i mišljenja ali i savete od drugih studenata koji se upravo susreću sa istom problematikom kao i vi ili su je uspešno prevazišli i žele da podele svoja iskustva. Jedan od načina je i da sami započnete novu temu i na taj način krenete u savetodavni proces.