LJUBAV, NAVIKA, PSIHOTERAPIJA

Posmatrajući praksu, čini se da je najveći broj problema, ako ne i svi koji se iznose pred psihoterapeuta pitanje ljubavi: raskid veze, neuzvraćena ljubav, odsustvo ljubavi, zaljubljivanje...Onda je prirodno da i lek za ove probleme takođe bude ljubav. Drugim rečima, ljubav je svuda oko nas. Ali šta je zapravo u srži ovog, teško opisivog a tako poznatog, fenomena?

Tema ljubavi podjednako je bila interesantna kroz vreme: najveće intelektualne revolucije bile su praćene revolucijama u pogledu shvatanja oblika ljubavi (viteška ljubav u srednjem veku, romantična ljubav renesanse i savremena, slobodna ljubav).

STRAH OD BLISKOSTI 

Strah od bliskosti ima svoja mnoga lica i naličja, često nije u fokusu sam strah, već elementi koji mogu proizići iz same bliskosti. Da bismo razumeli strah od bliskosti, pre svega treba da definišemo sam pojam bliskosti. Bliskost predstavlja osećaj povezanosti koji se stiče kroz otvorenu komunikaciju, ekstravertnost, jednu opštu dostupnost i otvorenost ka svetu, a česti uslovi za njeno ostvarivanje mogu biti osećaj poverenja kao i dopadanje.
Formula osobe koja se plaši bliskosti može zvučati „Vezati se za drugog, znači otvoriti se za drugog. Imati poverenja“, problem nastaje ako nemamo poverenja.

LJUTNJA U LJUBAVI 

Emocija ljutnje i konflikti u partnerskim odnosima su najnormalnija pojava. Međutim, mnogo je ljudi koji smatraju ljutnju i konflikte za sigurne znake prestanka ljubavi. Drugim rečima:
pojava ljutnje = prestanak ljubavi ;pojava konflikta = prestanak ljubavi;prijatnost = ljubav
Ljutnja je emocija, koja postavlja pred drugu osobu zahtev da promeni određeno ponašanje. Ovo nikako ne negira da prema nekome osećamo ljubav. To je najočiglednije na primeru roditeljske ljubavi – roditelji se na svoju decu u pojedinim situacijama ljute upravo zato što ih vole.Konflikti su pokazatelj postojanja sukobljenih želja.