U današnje vreme, kada smo se masovno naučili neautentičnosti, koliko istine može biti u ovoj izjavi?

Moje, ne tako raskošno iskustvo sa klijentima, uz godine edukacije i mnoge prijateljsko profesionalne razgovore, naučilo me je da rečenica “Ja sam takav/a” znači – to mi ne diraj, to neću da menjam, o tome neću da govorim. To znači da se često koristimo ovim kao opravdanjem za neka ponašanja kojima, zapravo, nismo zadovoljni i koje bismo želeli da nemamo, ali ih godinama koristimo, toliko da imamo doživljaj da su deo nas. Toliko da bismo pomislili da njihovim odbacivanjem, menjanjem za neka korisnija ponašanja, gubimo deo naše ličnosti. Srasli smo sa nečim što nas koči u razvoju, sa nečim što nam smeta da unapredimo naše odnose i sposobnosti. Drugujemo sa nečim što nam radi o glavi.

Sasvim je očekivano imati tremu pred razgovor za posao. Treba imati na umu da postoji i pozitivna trema. U čitavom procesu pripreme za intervju neophodan je i kvalitetno napisan CV (možda čak i motivaciono pismo) kao i smišljanje načina na koji ćemo da prikažemo svoj identitet. Trema, pozitivna trema, kvalitetan CV, identitet, o čemu je sve ovde reč?

Ko od nas jоš voli kritiku? Velika većina ne voli da prima kritiku a mnogi ni da je daju. A opet po drugoj strani kritika je samo izražavanje želje za promenom i deo je skoro svakodnevnog života, bilo da se nalazimo u krugu prijatelja i porodice, na poslu a ponekad i sa potpunim strancima. Po pravilu, neprijatne emocije koje najčešće prate kritiku, osećamo skoro duplo intenzivnije od pozitivnih emocija i bitno utiču na naše percipiranje lične vrednosti. Ok, ako sada znamo da je kritika nužno zlo ako želimo da napravimo bilo kakvu promenu kod sebe ili drugih postavlja se pitanje na koji način možemo da je damo a da on bude što efikasniji i efektniji.

Statistika kaže da svaki šesti čitalac ovog članka ima problem sa hroničnim kašnjenjem. Ja ću biti još strožija: većini nas se dešava da ponekad omanemo u organizaciji vremena, da ostanemo „samo još da nalakiramo nokte“ ili „da odgledamo bar prvo poluvreme“. Zašto je ovo problem? Pre svega, ukoliko zakasnite nekoliko puta na sastanak sa jednom osobom, gradite negativnu reputaciju u njenim očima: njoj možete delovati kao neodgovorna, arogantna ili neozbiljna osoba. Drugo, kašnjenje je (ma koliko to nije naša namera)  pokazatelj nepoštovanja za osobu sa kojom se nalazimo ili za instituciju sa kojom sarađujemo.

Ukoliko je kašnjenje preraslo u vašu naviku, prva stvar koju bi trebalo da znate je: navika kašnjenja se može promeniti. Vi niste rođeni kao neko ko kasni niti takvi morate ostati do kraja života. Međutim, da bi se ova navika promenila, potrebno je prvo otkriti njen uzrok.