Onlajn dezinhibicija (popuštanje socijalnih normi i pravila, u internet komunikaciji, koje inače poštujemo u interakciji sa ljudima uživo) i efekti koje ona ima na korisnike interneta relativno su noviji koncepti u okviru socijalne psihologije, međutim, u svetu ubrzanog razvijanja i unapređivanja internet tehnologija i komunikacija, u budućnosti će ovaj koncept biti od izuzetne važnosti za razumevanje različitih oblika ponašanja u virtuelnom svetu i pokušaja modifikovanja i kontrolisanja istog.

Šta biste mislili o osobi koju prvi put srećete u životu ako bi vam ona kao svoju glavnu osobinu navela da je sanjar? Da li biste bili nežni prema njoj? Da li biste je doživljavali kao čudaka? Da li bi vas privukla? Sanjarenje je tema zloupotrebljena na bezbroj načina, posebno u umetnosti. Jedan od njih na koji sam posebno osetljiva je velika kinematografska zabluda o tome kako je sanjarenje ekskluzivan kvalitet „posebnih“ i „nadahnutih“ ljudi, koji ne može svako da priušti i razume (Da, Amelija Pulen, tebi se obraćam!). Istini za volju, dosad nisam upoznala osobu koja ne ume da mašta i koja tome nije sklona, bar ponekad. Sad kad smo otkrili nešto što nas sve povezuje, hajde da preispitamo malo šta nosi sa sobom svet iza zatvorenih očiju.

“Nedavno sam shvatila da me sve učestalije i intenzivnije obuzima osećaj straha i neugodne anksioznosti kad god nisam u toku sa dešavanjima i novostima na različitim društvenim mrežama koje posedujem, tj. kad god sam offline i bavim se nekim uobičajenim stvarima- kada šetam, dok sam u kupovini, gledajući film, u kafiću, na predavanjima, sa prijateljima... Toliko toga bi moglo da se desi, toliko bih novih stvari mogla da saznam, samo kad bih nakratko otišla na Facebook, Twitter, Instagram, Tumblr... Osećam se kao da previše toga propuštam i da sve to ne mogu kasnije nadoknaditi. Zbog svega ovog, neumorno preko mobilnog proveravam sadržaje društvenih mreža, često bez obzira na to gde sam i šta radim.“

Da li ste se ikada zapitali šta bi uradili da vas u sred noći pozove najbolji prijatelj i kaže vam da morate da dođete hitno sa 300 eura jer mu je život u opasnosti? Ili šta biste uradili da vam priđe mlada atraktivna osoba u sred dana i pita vas da li želite seks sa njom? U narednih par minuta, imaćete priliku da čitate kako o nekim od najčuvenih psiholoških eksperimentima tako i o onim mnogo manje poznatim, ali ništa manje zanimljivim. Šta se dogodi kada se reklama pretvori u eksperiment? Gledanje ovih snimaka me je navelo da se zamislim šta bih zapravo ja uradila u tim situacijama? Da li bih bila samo statistički prosek? Ne bih, čini mi se. Ipak dok ne dođeš u konkretnu situaciju, možeš samo da pretpostavljaš. Priznajem u eksperimentu sa belim majicama i dodavanjima sam dobro izbrojala. Ali... oni koji budu "učestvovali" u eksperimentu znaće o čemu pričam. Na kraju svega, možda odavde kreće i moja velika očaranost "Heroic Imagination Project"-om. Pridružite mi se u istraživanju sebe kroz posmatranje drugih. 

Jeste li se ikada zapitali šta sve može uticati na proces tokom kojeg razmatrate i odlučujete hoćete li sa određenom osobom stupiti u kontakt i eventualno  postati prijatelj/ica? Koji vas svesni i/ili nesvesni motivi i nagoni teraju da preferirate određene karakteristike kod ljudi, a da od nekih ljudskih osobina bežite glavom bez obzira u kontekstu prijateljstva? Generalno, postoji mnogo odgovora na ovu temu, manje ili više tačnih, prihvaćenih i proverenih, s obzirom na to da je psihologija prijateljstva nedovoljno istražena oblast u okviru psihologije jer većina psihologa izbegava da se njome bavi. U narednim redovima biće predstavljene određene hipoteze i fenomeni koji objašnjavaju začetak i  formiranje prijateljstva i, ono što je za nas interesantno, faktore i uslove koji utiču na verovatnoću da sklopimo prijateljstvo sa drugim ljudima. Predstavljene hipoteze i fenomene treba, svakako, uzeti sa rezervom jer nisu jednako  empirijski potkrepljeni, zatim proističu iz različitih teorijskih okvira (od kojih su neki poprilično razvijeni, a neki su tek u začetku) i najzad, neki su popularniji i bolje prihvaćeni u javnosti, a neki manje.