Zamislimo sledeće situacije: majka priča svom detetu kako treba da bude samostalno i da misli svojom glavom, a pritom mu govori i kako mora mnogo više da uči da bi bio/la najbolji đak u odeljenju; ili devojka kaže svom dečku da je dobila karte za večerašnju predstavu i da bi mogli ići zajedno, na šta on bez imalo oduševljenja i tmurnog izraza lica odgovara kako je to sjajna ideja, pristajući na izlazak. Ovo su situacije double bind komunikacije, kada osoba ne zna kako da odreaguje ili odgovori na duple (dvostruke) poruke koje joj upućuje njen sagovornik- dečko svojoj devojci odgovara kontradiktorno, tako što verbalno iskazuje slaganje sa njenom idejom, međutim, svojim držanjem i izrazom lica jasno poručuje da se njemu ta ideja, zapravo, ne dopada, dok u situaciji majke i deteta, majka najpre govori detetu o nezavisnosti i samostalnom razmišljanju, a odmah zatim mu nameće svoje planove za njegovu budućnost.

Jutros mi je na vratima bila gatara. Doduše prodaje čaršafe i posteljine, ali ako već za to niste zainteresovani dobićete jedno mini gatanje, uz napomenu da ono može da vam „čini“ i dobro i loše. Inače, bio sam uspešan i najbolji u svemu do samo pre dve godine, ali onda me je začarala jedna žena iz familije i stala na put mom uspehu. Kaže da je gledanje u dlanove glupost, kaže da ja očigledno ne verujem u gatanje i da bi trebalo da počnem. Nije da nisam izlistao neke žene koje me cmaču i pričaju kako sam porastao. Ali, to rade i oni što nisu iz familije, to rade i oni što nisu žene, to mi radi i ona svojim osmehom kad pita „Imaš li koga starijeg u kući?“. Kao da ja ne znam da koristim posteljinu ili  google search.

Nešto sa čime sa mlada osoba danas često susreće, u savremenom svetu, punom kontradiktornosti i promena, u svim sferama života, svakako jeste nedostatak motivacije.

Motivacija (lat. movere – kretati se), kao što i sama reč kaže, je sve ono što nas pokreće ka nekom cilju, ona nas navodi na aktivnost, određuje njen smer, intenzitet i trajanje. Posebnu važnost za motivaciju predstavljaju emocije, jer daju snagu i intenzitet aktivnosti izazvanoj motivima.

“Shame is when soul eats emotions.”
Carl Gustav Jung

Jednu od tri osobe u svetu tokom života zadesi problem psihičke prirode koji ometa njeno svakodnevno funkcionisanje i narušava kvalitet življenja. Problemi psihičke prirode kreću se od onih najširih - emocionalnih i ličnih problema sa kojima se svaki čovek tokom života suočava, preko depresije i anksioznosti, do teških kliničkih sindroma poput paranoje i šizofrenije. Danas mentalni poremećaji zajedno sa kardiovaskularnim i cerebrovaskularim oboljenjima spadaju u 3 najčešća zdravstvena problema našeg stanovništva. To odmah navodi na pitanje - Kako to da znatno češće možemo čuti da je neko usled povišenog krvnog pritiska posetio lekara, nego da je neko zbog stresa preživljenog usled razvoda braka posetio psihologa? Odgovor leži u činjenici da se preko 70% građana Srbije nije nikada obratilo za stručnu psihološko-psihijatrijsku pomoć. Pritom, svaki drugi građanin koji nema dijagnozu pije lekove za smirenje čemu u prilog ide šokantna brojka od preko 17 miliona na recept izdatih bromazepama na godišnjem nivou.

 „Kada ljudima date slobodu da rade šta žele, oni obično imitiraju jedni druge.“ Erik Hofer

Šta je konformizam?

Ljudi su socijalna bića. Živimo okruženi ljudima, radimo sa njima, upućeni smo jedni na druge. Motivi za udruživanjem i pripadanjem u osnovi su ljudskog ponašanja, i baza su za društveni život ljudi.Kada se govori o važnosti ovog socijalnog motiva, često se naglašava upravo potreba da se bude povezan sa drugima, odnosno da se pripada određenoj grupi, i što je još važnije, da se u toj grupi bude prihvaćen. Motiv za pripadanjem grupi kao takvoj u psihologiji se naziva gregarni motiv (ili motiv stada), dok se motiv za pripadanjem jednoj, konkretnoj grupi još naziva i afirmativni motiv. Svako od nas u svom iskustvu interakcije sa drugim ljudima može izdvojiti neku priliku u kojoj se osećao prijatno u grupi. Bila osoba povučena u sebe i sklona intimnijim, kamernim druženjima, ili pak ekstravertna i okrenuta brojnijem društvu, prihvaćenost u grupi stvara lagodno osećanje pripadanja i zaštite. Brojne su prilike u kojima se neko može osetiti „ušuškanim članom gomile“ – od vršnjačke grupe, preko eksperimentalne grupe ispitanika, do navijačkih armija i nacionalističke mase.